Демократе: Марковић не жели да ради са локалном управом која није „њихова“ (ВИДЕО)

Демократска Црна Гора сумња да Влада покушава на мала врата да спроведе своје интересне науме, тако што је донијела сет закона из области образовања, али на антидемократски начин.

Према ријечима посланика Данила Шарановића, радне групе које су радиле на припреми законских рјешења формиране су почетком фебруара и већ су завршиле свој рад, након само неколико одржаних састанака, док по принципу самовоље, у истој ствари, Влада игнорише предлоге заинтересованих страна, укључујући НВО, студентске организације и Синдикат просвјете.

Осврћући се на вријеме трајања јавне расправе која је предвиђена за овако сложен и веома битан сет закона, Шарановић је питао како очекивати да се у најкраћем могућем року од 20 дана све заинтересоване стране укључе, дају аргументоване сугестије и предлоге на 8 овако важних закона.

“Већ годинама уназад, спорни чланови закона по којима директоре школа бира и разрјешава министар, а тако изабрани директори врше избор наставника и осталих запослених представљају основ за партијско запошљавање по систему 1 запослени-4 гласа. Све то и не чуди у земљи гдје смо поред једнопартијских избора имали и само једног кандидата за ректора државног Универзитета, који је реизабран прије неколико дана”, наглашава Шарановић.

Такође, када је у питању Владин однос према студентима, Шарановић запажа да су представници студентског парламетна у Радној групи, која се састала свега два пута, добили нацрт овог закона без икакве могућности да дају мишљење или да се о њему изјасне, а готово да ниједан од предлога студената није уважен.

“Због свега тога, предложене измјене Закона о високом образовању неће имати подршку кровне студентске организације”, нагласио је Шарановић.

Шарановић је потцртао да се мора покренути процес деполитизације и децентрализације система образовања у цјелини, јер стручним особама за рад у школи једина препорука мора бити диплома, а не партијска књижица.

На крају свог излагања, Шарановић је пустио видео-снимак који је, каже, потврдио оно о чему говори, а односи се на говор премијера Душка Марковића, који је приликом посјете општини Херцег Нови саопштио да су буџетом предвиђена средства за изградњу школе у Игалу, али да о томе не би волио да преговара са неком локалном управом која није „њихова“.

“Каква је то држава у којој предсједник Владе говори да не жели да разговара са управом која није њихова? Шта значи то њихова? Ево најсвјежијег доказа да оваква Влада и држава нијесу сервис грађана, већ сервис једне партије и привилегованих група и појединаца. Овом изјавом премијер дијели народ на наш и њихов, на подобан и неподобан, на богар и сиромашан, на оне који су за њих и против њих”, истакао је Шарановић.

Како је истакао Момо Копривица, потпредсједник Демократа, 20 дана за јавну расправу о Закону о високом образовању један је од сигнала да се жели наставити монопол Владе над системом високог образовања.

Копривица је у пет тачака дао критички осврт на спорна законска рјешења предвиђена овим нацртом: предложени нацрт не садржи гаранције да ће Агенција за обезбјеђење квалитета високог образовања бити истински независна институција, а не радно тијело или квази дирекција Владе и Министарства просвјете; не садржи механизме за увођење реда и транспарентности у систем високог образовања; изоставља дефинисање адекватног механизма за контролу финансија; избјегава нормирање плагијата и њихове превенције и неоправдано смањује ниво провјера за добијање акредитације у виду укидања екстерне евалуације од стране међунаросдних институција.

“Стога, сматрамо да је непоходно оснивање јединствене институције- Агенције за обезбјеђење квалитета високог образовања. Њу би бирала Скупштина и то на основу јавног позива и јасних законских критеријума, уз обавезу подношења извјештаја о раду”, истакао је Копривица, додајући да би максимална транспарентност омогућила право јавности да зна све о функционисању и финансијама јавних установа у високом образовању, те тако питање о дугу Универзитета не би било непристојно, како рече реизабрана ректорка.

Копривица је саопштио да би се у закону морао адекватно нормирати и плагијат, као и поступак за њхово откривање и санкционисање.

“Поред осталог, намеће се питање зашто постоји софтвер за провјеру плагијата студената али не и наставног кадра”, нагласио је Копривица.

Корпивица је, на крају излагања, послао поруку и министру просвјете, Дамиру Шеховићу, рекавши да ” у ситуацији када наше високо образовање заузима посљедња мјеста на међународној љествици квалитета, посао министра мора бити увођење реда и промовисање стандарда, а не бити експонент политике која жели да настави са подређивањем високог образовања партикуларним и интересима извршне власти.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: