Демократе: Приватизација је опустошила сјевер који је био локомотива развоја ЦГ

Приватизација је опустошила сјевер који је више деценија био локомотива развоја Црне Горе, саопштио је данас Милојица Тешовић, предсједник Иницијативног одбора Демократа Пљевља и кандидат за посланика. Он је нагласио да Пљевља имају најбогатије ресурсе у Црној Гори али су ипак једна од најнеразвијенијих општина, истакавши само неке од проблема: загађење, недовољна валоризација производње дрвета, топлификација града, висока задуженост општине, незапосленост младих као и негативна демографска кретања.

Саопштење г. Тешовића преносимо у цјелости:

Пропадање пљеваљске привреде, које је почело деведесетих година прошлог вијека, није се зауставило ни до данас. 1984. године, Пљевља су имала 14.000 запослених, да би се у овој години то свело на пар хиљада. Приватизација је опустошила сјевер, који је више деценија био локомотива развоја Црне Горе. Како објаснити да Пљевља, која по природним ресурсима (угаљ, олово, цинкана руда, шуме) спадају у ред најбогатијих општина у Црној Гори, спадају у ред неразвијених општина? Да ли је у питању недовољна валоризација природних богастава или се Пљевљима узима све, а враћа врло мало? Но, пођимо редом.

Производња угља и електричне енергије је прљава технологија, гдје након овог процеса остаје уништено и загађено пољопривредно земљиште, загађени ваздух и вода и огромно одлагалиште пепела и шљаке. Такође, у експлотацији шума и преради дрвета, иако постоји најмодернија фабрика за прераду и финалну производњу производа од дрвета, ово природно богаство се не валоризује на прави начин. Наиме, дрво се продаје и извози у трупцима, чиме се вишеструко умањује виједност продатог и извезеног производа. Што је већи степен финализације, тиме се повећава остварена вриједност производа. Пошто се Пљевљима узима све: угаљ, дрво, уништава и загађује земљиште, загађује ваздух и вода, логично би било да се одређени износ средстава кроз фискалну политику државе враћа Пљевљима, како би се санирало постојеће стање и уложило у развој.

Међутим, остварени изворни приходи општине који улазе у буџет нијесу довољни и једва достижу износ од 50% од утврђених потреба. Један дио прихода, и то порез на лична примања и еколошка такса, иде у буџет Црне Горе и само дио ових прихода враћа се у буџет општине. На другој страни, накнада за коришћење природних богатстава, која је приход општине, тешко је наплатива од пореских обвезника, а ово се нарочито односи на Вектру Јакић. Тако на примјер, у 2015. години концесиона накнада за коришћење шума наплаћена је са свега 15% у односу на планирани износ. Због слабе наплате концесионе накнаде за коришћења шума, концесиона накнада за коришћење природних богастава наплаћена је са свега 42% у односу на план.

Пљевља, као јединица локалне самоуправе, високо су задужена и имају дуг око 20 милиона евра, чиме се онемогућава сервисирање текућих потреба. Уз то, ако се дода и висока незапосленост, поготово младих, која је највећа у Црној Гори, слика Пљеваља је и сувише суморна. Са овако малим оствареним приходима, Пљевља не могу сама да ријеше проблем загађености.

Горући проблем је топлификација града. Ово је врло сложен, захтјеван и по обиму потребних средстава скуп пројекат, те захтијева да то буде државни пројекат, како би се квалитетније одрадио. У склопу овог питања је и изградња другог блока Термоелектране. Наиме, потписан је Уговор о изградњи између Електропривреде Црне Горе и Шкоде Праха. Вриједност инвестиције је 324,5 милиона евра. Та вијест је обрадовала Пљевљаке, али се појавила и зебња да ли ће и када бити реализована пошто нијесу обезбијеђена средства, а ни многи детаљи нијесу уговорени.

Посебан проблем Пљеваља су негативна демографска кретања. Према резултатима пописа из 2011. Године, на територији општине живи 31.060 становника или око 6000 мање у односу на попис из 2003.године. У посљедњих 20 година, број становника у Пљевљима је смањен за трећину. Застрашујући је податак да су између два пописа 11 сеоских насеља остала празна. Овај податак је прави изазов за стручњаке из области демографије, јер је занимљиво на који ће начин објаснити како је ово могуће у општини која даје трећину бруто националног производа државе, у којој је најуспјешнија компанија Рудник угља и највећи производјач струје Термоелектрана Пљевља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: