Демократе: Уставни суд није штитио принцип уставности и законитости

Уставни суд донешеном одлуком није штитио принцип уставности и законитости, саопштио је члан Предсједништва Демократа Невен Гошовић реагујући на данашњу пресуду овог суда да је одлука о смањењу накнада мајкама са троје и више дјеце у складу са Уставом. Он је напоменуо да одлука Уставног суда нема ништа заједничко са поштовањем начела владавине права, демократијом и заштитом слобода и права грађана. 

Саопштење Демократа преносимо у цјелости:

Законом из августа 2015. године држава је гарантовала мајкама да право на накнаду по основу рођења троје или више дјеце представља њихово доживотно право. Дакле, да је ријеч о праву које траје доживотно, док је износ накнаде утврђен у фиксном износу од 70%, односно 40%, од просјечне зараде у Црној Гори, остварене у години која претходи години остваривања тог права
Питање постојања стечених права је по правној теорији и пракси веома спорно и различито се рјешава. Међутим, ако се законом устврди да је ријеч о доживотном праву, онда не може бити дилеме да је у питању неотуђиво стечено право грађана. У супротном, држава би варала сопствени народ.

Измјенама закона из децембра 2016. године право на накнаду мајки које роде троје или више дјеце више није доживотно право, при чему се умањује и мјесечни износ висине накнаде.

Принцип правне сигурности захтијева да се избјегава свако нарушавање већ утврђених стечених права. Човјек као појединац, коме су Уставом дата и гарантована основна права и слободе, мора да буде сигуран да ће му се у правном поретку та права и слободе обезбиједити и заштитити и онда када буду повријеђена од самих носилаца власти.

Донесеном одлуком Уставни суд, гласовима предсједника и тројице судија, није заштитио стечена права и слободе мајки које роде троје или више дјеце, иако је то, поштујући принцип уставности и законитости, био дужан учинити.

Чланом 147 Устава Црне Горе прописано је да закон и други прописи не може имати повратно дејство, и да, изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтијева јавни интерес, утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство.

Приликом подношења Предлога за оцјену уставности одредби закона чијом примјеном су умањене накнаде мајкама, посланици Демократа су несумњиво утврдили да у поступку доношења тог закона Скупштина није утврдила јавни интерес за ретроактивну примјену појединих његових одредби.

Ретроактивном примјеном одредби члана 176б тог закона умањене су накнаде за око 22.000 мајки у Црној Гори које су то право оствариле примјеном прописа који су важили до дана ступања на снагу новодонесеног закона.

Сагласно члану 33 Закона о Уставном суду, Уставни суд је био дужан затражити од Скупштине Црне Горе достављање цјелокупне документације везане за доношење Предлога закона о измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечјој заштити, како би могао утврдити одлучну чињеницу да ли је дошло до повреде уставног принципа забране повратног дејства закона.

Уставни суд то није учинио, није захтијевао од Скупштине достављање назначене документације, иако су га закон и неопходност прибављања потребних доказа обавезивали да то учини, али то није сметало предсједнику и тројици судија Уставног суда да гласају за одлуку да у поступку доношења назначеног закона није дошло до повреде уставног принципа забране повратног дејства закона.

Сваки коментар је сувишан. На такав начин донесена одлука Уставног суда нема ништа заједничко са поштовањем начела владавине права, демократијом и заштитом слобода и права грађана. Нема ништа заједничко са принципима због којих у свакој демократској држави постоји Уставни суд.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: