Демократија на папиру, профит у џеповима: Слика Црне Горе данас

Пише: Јово Пејовић

Нема промјене човјечанства на боље док се не промијени тренутни глобални модел у којем је профит главна покретачка снага цивилизације. Док је борбе за профит биће и освајања и ратова и крађе и експлатације и људске патње и уцјена, али и наметања ставова са позиције силе. Биће све више енормно богатих и екстремно сиромашних. Богати ће увјеравати сиромашне како је постојећи систем идеалан за све.

У таквом свијету Црна Гора лута без циља више водећи рачуна да се додвори Западу који све више губи корак у борби за примат пред остатком свијета, него о интересима свога народа. Зато се деценијама вртимо у круг играјући по нотама оних којима ништа није свето. И када би нам се отварао пут и излазак из зачараног круга, појављивали су се сијачи мржње и подјела, који су увијек имали да поруче још нешто једни другима, само да се никада не би залијечиле старе ране и кренуло даље.

За то вријеме чланице Европске Уније би постављале нове услове, а неке од њих чија су уста пуна демократије као рецимо Хрватска промовисали законе којима се србима у Хрватској забрањује исписивање цирилице на гробовима. Јавност у Црној Гори је затрпана поплавом небитних информација, само да људи не би размишљали о питањима од којих зависи њихова будућност. Политичке елите се преко ноћи енормно богате, што показују подаци о њиховом имовном стању, док на другој страни обични грађани после 40 година радног стажа одлазе у пензију, а да нијесу уштедјели ни један еуро.

Велики лопови који су стекли енормно богаство, шепуре се на слободи и понашају као да је Црна Гора њихова лична својина, тако да се стиче утисак да се хапсе мали лопови, док велики лопови флертују са дјеловима нове власти. За то вријеме суочавамо се са судским пресудама, које свједоче о суноврату правосуђа и то у предметима у којима је све доказано. Пракса је показала да се иза сваког великог посла у Црној Гори у посљедњих неколико деценија крију моћни појединци који на народној муци граде своје империје.

Зато најновији споразум који је Влада Црне Горе потписала са Уједињеним Арапским Емиратима носи са собом пуно непознаница и то најмање из два разлога. Прво: што се подршка споразуму може тумачити као борба неких моћних појединаца да на незаконит начин остваре лични профит, као што је то рађено претходних деценија на сличним пословима и друго: што се противљење овом споразуму може тумачити као покушај да се неке територије сачувају етнички чистим због неких дугорочних планова појединих политика и територијалних претензија из вана.

Зато разумијем опрез једног броја појединаца на најодговорнијим државним функцијама и партија из власти који траже додатна објашњења у вези са овим споразумом. У јавности се све више коментарише да у овом послу постоји нека тајна веза између бившег шефа режима и дјелова нове власти, али не само у овом послу него и гаранцијама за слободу. Јавност би до детаља морала знати ко су власници земљишта које је предмет споразума и да ли међу њима има бивших и садашњих функционера и њхових блиских сродника кумова и пријатеља, као и да ли постоји могућност да се поново неко угради у овај посао као што је то рађено у претходним периоду.

Можемо ми да промовишемо ову или ону страну, ову или ону партију, да нам је неко ближи, а неко даљи, али простаклук, кукавличлук, лоповлук, бахатост, непоштење и безличност не смију избјећи суд народа. Мали је број политичара који се истински боре да нам врате смисао живота. Ход по бесмислу и страх од полагања рачуна то је живот који се деценијама креира у Црној Гори. Велики српски пјесник Јован Дучић је својим стиховима:“Чувај се, мој роде, својих стрампутица. Јер пут неизвјестан увијек је пут вражји. Не бој се јастреба него кукавица. Не бој се лажова, него њине лажи“, послао поруку своме роду која је актуелна данас, колико и тада. Зато морамо увијек водити рачуна о томе кога и зашто подржавамо, јер ако напријед немаш с ким, а назад нема повратка онда ћемо као и много пута у својој историји како је говорио наш народ бити ни на пут ни у дом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: