Демонтажа хоботнице и паралелне службе

Аутор: Јово Мартиновић

Службе безбједности су измјештене током три мјесеца преговора и свађа у владајућој коалицији око тога ко треба, како и по којој дубини покривати позиције.

Успостављање паралелних служби и измјештања прислушне технике се већ једном десило након избора 2003. када је ЛСЦГ требало да преузме МУП и СДБ након што је ДПС изгубио апсолутну већину. Тада је у дворишту иза зграде МУП-а ноћима паљена документација а дио је измијештан на друге локације.

Избор прве демократске Владе у историји Црне Горе не значи да је дошло и до смјене власти у Црној Гори. Партија која је владала земљом 75 година оставила је велика минска поља у виду законских рјешења којима се лако опструира рад нове Владе, празних или спаљених архива министарстава и других државних институција као и опустошени државни трезор.

Демократска партија социјалиста и даље чврсто контролише судове и тужилаштва док су службе безбједности измјештене током 3 мјесеца преговора и свађа у владајућој коалицији око тога ко треба, како и по којој дубини покривати одређене позиције.

Слично успостављање паралелних служби и измјештање прислушне технике се десило након избора 2003. када је Либерални Савез Црне Горе требало да преузме МУП и тада Службу државне безбједности (СДБ) након што је ДПС изгубио апсолутну већину у парламенту. Тада се у дворишту иза зграде Министарства унутрашњих послова ноћима палила документација а дио је измијештан на друге локације.

Сада се највише расправе водило у побједничким коалицијама око тога ко ће имати контролу над сигурносним сектором, прије свега полицијом и Агенцијом за националну безбједност (АНБ) као и војном обавјештајном службом при Министарству одбране које су представљале стуб доскорашњег режима. Такође се водило и пуно полемике око отварања архива АНБ-а и кога ће све архиве означити као сарадника тајних служби.

Прва промјена се десила у Управи полиције чији директор и дугогодишњи партијски активиста и актер многих звучних афера Веселин Вељовић је најавио оставку „на фино“ јер Влада и ресорно Министарство унутрашњих послова (МУП) нема законску могућност да га смијени и постави свог човјека прије промјене закона. Законом о унутрашњим пословима из децембра 2018. полиција је издвојена из МУП-а, а директор полиције као и његови помоћници су бирани на такозваним „јавним конкурсима“ чији су се резултати знали и прије расписивања конкурса.

Највише контроверзе је изазвао избор Зорана Лазовића у мају 2019. као Вељовићевог помоћника који је преузео руковођење Сектором за борбу против организованог криминала. Његовом сектору се придружио и Душко Голубовић почетком августа 2019, без конкурса, јер је то радно мјесто „означено степеном тајности“ како је одговорила Управа полиције тада на упит Вијести. Статус ове двојице и њихова смјена је недавно постала предмет жестоке расправе у владајућем блоку.

Лазовић и Голубовић су ранији високи функционери АНБ-а који су споразумно раскинули радни однос у априлу 2015. превасходно због притиска појединих западних сила на Владу Мила Ђукановића. Били су предмет честих писања због наводних присних веза са организованим криминалом и нарко картелима. Лазовић је био гост на свадби нарко боса Сафета Калића који је касније правоснажно осуђен у Њемачкој. Калић и чланови његове породице су у Црној Гори правоснажно ослобођени оптужби за прање новца од наркотика.

Случај је водило Специјално државно тужилаштво којим руководи Лазовићев побратим Миливоје Катнић са којим је заједно условно осуђен 1990. због насилничког понашања и наношења лаких тјелесних повреда двојици мушкараца давне 1983. И Лазовића и Катнића медији доводе у везу са Гранд кланом и њиховим уносним пословима с оне стране закона.

Голубовић је помињан у афери Листинг када је наводно објављен листинг комуникације између тада осумњиченог нарко боса Дарка Шарића са ондашњим премијером Игором Лукшићем и министром вањских послова Миланом Роћеном. Медији су објавили и наводни листинг разговора Голубовића и оптуженог нарко боса Насера Кељмендија који је по сопственом признању био и политички активиста црногорског режима. Државни органи су објавили да су листинзи кривотворени и на томе се све завршило.

Осим везе са нарко картелима, дотични борци из Сектора за борбу против организованог криминала су довођени у везу са руским обавјештајним службама из времена када су још били оперативци компромитованог АНБ-а. Бивши шеф Парламента и члан Одбора за безбједност Ранко Кривокапић се успротивио њиховом повратку 2019. из наводне пензије позивајући се на „чињенице из наших интерних система али и из вашингтонског система“ и одређене послове које су они наводно одрађивали за рачун руских служби а против западних амбасада у Подгорици. Вања Ћаловић из МАНС-а је тада изјавила да је избор Лазовића „добра вијест за криминалне структуре у Црној Гори“.

Реформа сигурносног сектора као и умировљење одређеног броја људи из АНБ-а био је један од услова да Црна Гора уђе у НАТО. Америчка новинска агенција Associated Press је половином 2014. објавила да између 25 и 50 службеника АНБ-а ради за руске службе и то на основу конзервативних процјена. Јако присуство руског обавјештајно-криминалног кадра је такође примијећено у Управи полиције, Министарству одбране и Министарству вањских послова којим је до половине 2012. управљао Милан Роћен, нашироко сматран као кључни руски човјек у Црној Гори након државног лидера Мила Ђукановића. Курс тадашњег црногорског руководства је био тијесно везан за Путинову Русију који је била једина велика земља која је 2006. подржала црногорску независност од Београда.

Пресретнути телефонски разговори које је објавио портал ИН4С између тадашњег амбасадора Србије и Црне Горе у Русији Милана Роћена и тајкуна блиског Кремљу Олега Дерипаске уочи референдума су били индикатор колико је заправо заслужна Русија и њено лобирање преко Дерипаске у Вашингтону што црногорски грађани имају црногорски пасош. Економске и криминалне везе између Црне Горе и Русије су доживјеле прави процват након независности у мају 2006. Велики број умировљених и активних официра Федералне службе безбједности (ФСБ) је покуповао хотеле и земљу на црногорском приморју а Руси су постали и остали до дан данас главни „инвеститори“ у Црној Гори, према званичним подацима Централне банке.

КАП је систематски исцрпљивао црногорску економију кроз Владине субвенције Дерипаски који је постао власник и који је на крају активирао и гаранције Владе Црне Горе од 130 милиона еура. За то нико до сада није одговарао.

Државна политика је након удара свјетске економске кризе у јесен 2008. ипак почела да се полако мијења у правцу „реформи“ укључујући и обавјештајни сектор. Прво се десила акција „Балкански ратник“ у октобру 2009. када је близу обале Уругваја у акцији америчке Агенције за борбу против наркотика (ДЕА) заплијењена јахта са 2.2 тоне кокаина горепоменутог клана Шарић из Пљеваља. Наводно је новац од тога посла требао да иде у један од капиталних пројеката у држави. Истрага у Црној Гори је спроведена као и све друге истраге у којима је правосуђе извршавало партијске задатке.

Али је зато Црна Гора дошла на радар америчких служби међу којима се након двије године истакла Комисија за хартије од вриједности која је открила корупцију у приватизацији Телекома у којој је „највиши званичник“ Црне Горе, како је означен у документима, узео мито од 7,3 милиона еура преко своје сестре адвокатице кроз серију фиктивних уговора. Након афере Телеком и Шарићи црногорски врх све више прича о евроатлантским интеграцијама које су кулминирале уласком Црне Горе у НАТО 5. јуна 2017, али тек пошто што је знатан број оперативаца АНБ-а или пензионисан или пребачен у друге службе. Ђукановић је такође напустио све јавне функције уз наводно обећање Западу да се неће више враћати. Све тадашње „реформе“ су биле кратког даха.

За годину и по Ђукановић ће се вратити на мјесто предсједника и поред видног противљења и бојкота од стране западних земаља док ће непуну годину касније почети са враћањем „руског кадра“ на челне позиције у безбједносном сектору и донекле у дипломатској служби. Главни економски и политички партнери су мимо Русије, са којим је ДПС власт наводно била у свађи због покушаја државног удара, постали и Азербејџан, Турска и Кина. То су све земље чији системи вриједности и стање људских права немају никакве везе са европским стандардима у које се ДПС режим декларативно заклињао. Једини истински партнер Црне Горе у ЕУ ће постати малена острвска република Малта чувена по корупцији и непотизму.

Осим проблема са руководећим кадром, садашња Црна Гора ће се морати суочити и са највећим бројем полицајаца у Европи по глави становника – 635 на 100.000 становника.

Реформа АНБ-а ће за разлику од Управе полиције можда и најлакше ићи из једноставог разлога што је мало чега остало за реформу. Један пензионисани званичник је Монитору рекао прије именовања в.д. директора Дејана Вукшића да „Влада неће преузети АНБ, већ само зграде и нешто застарјеле технике. Тамо већ одавно нема ништа, док ће паралелну службу бити јако тешко размонтирати“. Новом директору предстоји мукотрпан посао проналажења професионалаца који нису партијски, обавјештајно или криминално служили досадашњој власти.

Кад је у питању Министарство одбране тамо је Оливеру Ињац такође дочекао хаос и нестала документација. По поузданим подацима, за викенд 19-20. септембра ове године су излазили војни камиони из касарне „Златица“ на припремљене дестинације гдје се вршило уништавање архива Министарства одбране и Војске Црне Горе, што би ускоро требало да буде предмет интерне истраге.

Извор: Монитор

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: