Деперсонализација

Пише: Мишо Вујовић

„Не брукајте Црну Гору и њену крхку демократију, кукала ви мајка“, распрчено запомаже Шок, бранећи из пета Господара.

Да га погрешно не разумемо, Шок одавно није у стању ни сам себе да шокира, он се само бори против ових срамотника што срамоти излажу Црну Гору и то у тренутку када је италијанско правосуђе дигло руке од виновника шверца дуваном преко Јадрана, на челу са Господаром, учесником свих афера – бивших и будућих.

Сад се брукамо са неким вилама и неколико стотина милиона долара, горе–доле. Шта је то за државу у којој Форбс богатство главног газде – Господара процењује на 167 милиона?
То је земља богатих газда и огољеног народа, рећи ће злобници. Не, неће се дати народ у коме доминирају три категорије: државни упосленици, пркосни пензионери, као последњи ешалон одбране власти, те летаргична омладина, преокупирана неким егзитом у егзилу.

Већина се поноси својом историјом, државом и слободом, али би радо то осећање у малом завежљају понела на неко извесније место на Западу. Њима је преко главе афера. Правих и фабрикованих. А што се тиче срамоћења државе пред међународном демократском заједницом, млади то посматрају релаксираније од старијих: још једна афера са нерешеним епилогом!

Главни виновник афере У-џеп-паривање, Ди Кеј и сам је забринут што појединци из Господаревог тима, „пуцајући“ директно на специјалног тужиоца Катнића, “кидају нос Црној Гори”. Мотиви У-џеп-паривања су познати: једни су давали да би узимали, други су примали да би узимали. У том узимању су се браћа сударила на брвну због скока камата на добровољне прилоге.

Давање, само по себи, дародавцу омогућава многе трансакције ван токова система, до намирења, подмирења и укрупњења или умножења “поклоњене” суме.

Обрачун закрвљене ђеце преко ојађене мајке у болесничкој постељи без дилема разголићује обе стране у сукобу, али највише баца светло на целокупан амбијент и демократски напредак најмлађе и најмање чланице НАТО алијансе.

Господару је до сада полазило за руком да у борби против организованог криминала и корупције, елиминишући пословну конкуренцију, безболно и транспарентно на жртвеник евроатлантских интеграција приложи по неку организовану криминалну групу чији пипци спајају институције и класични или модификовани криминални миље.

Један од главних јунака, специјални тужилац Миливоје Катнић, историјски је себе позиционирао. По сопственом признању, човек је у перманентном успону или напретку: “Сваким даном у сваком погледу све више напредујем.”
Стране му нису успоредбе са Понтијем Пилатом, Марком Аурелијем, Тајновидцем или спаситељем са екслузивним заслугама за спречавање хаоса и крвопролића у Црној Гори пре скоро три године, када је “предупређен” такозвани државни удар, најгротескнија судско-политичка фарса од Бомбашке афере 1907. године на Цетињу.
Оданост специјалног тужиоца, официјера Миливоја Катнића је неспорна. Он је лојалан човек, као и сви егзекутори – до једног тренутка, мада је свестан да, са овако широком конфронтацијом, због немоћи да контролише алтер его ломећи све у доказивању објективности, простор за прелет у неко ново јато готово и не постоји.
Господар, у крајњој линији, и не рачуна много на ислужене кадрове чији је задатак да тешком механизацијом очисте све препреке са пута којим корача већ три деценије. Успешно и берићетно, рекао би прост народ.

Цар је го – дајте кошуљу

Тај исти народ добрим делом и не жели да види царево ново одело, без обзира што духовити Милан Кнежевић запомаже: “Цар је го – дајте кошуљу!”.

Ако Господар политички не преживи Народ, под условом да му се догоди Задешавање Народа, али и ако претекне, бивши официр КОС-а, Миливоје Катнић, сада специјални тужилац на тајном задатку (тајновидац), свакако ће бити отписан, боље рећи жртвован за подмладак који већ самоуверено маршира политичком сценом Црне Горе. Господарева стратегија је једноставна: Ја и млади лавови!

На ванредној седници Скупштине Црне Горе, поводом актуелних афера чији се епицентар потреса налази испод самог Господара, на прву линију фронта у уредном борбеном поретку уведен је ешалон младих лавова, хетерогеног састава по образовању, дијапазону размишљања, али са јединственим ставом да ће “храст који се ових дана руши” послужити за налагање огња под Црном Гором и њеном државношћу: “Око тог храста обавили су се церови, око церова јеле, око јела борови, а тај храст пркосно штрчи у небо!”.

Ко је Храст, знамо. Ко ће бити дрвосече, решиће се ван Скупштине али и далеко од Црне Горе.

Наступи тих младих, интелигентних људи, евидентно и образованих али без личног интегритета, подсетили су на пожртвованост послератних Скојеваца у истицању лика и дела вољеног команданта. Понављам, они су млади, лепи, образовани, реторични, допадљиви… “Одани сили али не и појединцу”, рекао би за улизице Меша Селимовић.
Они су нова снага и нада човека чији се престо жестоко уздрмао.
Они су његова последња линија одбране, нови маневар са старом стратегијом промене курса за 180 степени.
“Поносан сам што стојим раме уз раме са предсједником.”. “Поносна што је на нашем челу баш ОН!”…

Млади, разбарушени посланик Господара упоређује са Светим Петром Цетињским. Његов колега приближних година, шеф посланичке групе ДПС-а, најављује општу мобилизацију за одбрану Господара, од првог до последњег члана владајуће партије.

И да не набрајам и не жигошем те младе деперсонализоване људе, чији ставови потврђују да је подаништво одавно постало национална дисциплина и доминанта колективног карактера, што је једино и сувисло објашњење феномена Господар.

Они су сада његово ново лице ‒ бледи обриси Господара у магли или Господара у одласку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: