Депортација, пуч и необавијештени премијер

Прије седам – осам година док је још била актуелна прича о највећем ратном злочину у новијој историји Црне Горе – депортацији БиХ избјеглица, у емисији најбољег новинара код нас и у Београд „Жива истина“, Ђукановић је изјавио, парафразирам: о томе нијесам знао ништа, тек много касније сам дознао за депортацију.

О том ратном злочину више нико не прича њити га помиње, осим мене.

У заташкавању случаја, поред новинара – поготову оних који су се прославили на ту тему, огроман допринос је дао СДП Ранка Кривокапића, а кључан тзв. Бошњачка странка.

Послије наведене изјаве Ђукановића „да није знао“, а непосредно прије његовог наредног гостовања код истог новинара у истој емисији (Жива истина), долазим у посјед документа који опвргава тврдњу тадашњег премијера. Ради се о документу број 905/3 од 18.08.1992. године издатог од стране МУП-а РЦГ, а на захтјев Данијеле Ступар – Титорић. У документу између осталог пише:

„Предсједник Владе Републике Црне Горе друг Мило Дјукановић је прослиједио Вашу молбу МУП-а РЦГ, уз захтјев да Вас обавјестимо гдје Вам се налази супруг и зашто је ухапшен. Ваш супруг, Титорић Алемко из Новог Сарајева је ухапшен 26. 05. 1992. године у Херцег Новом, као и још 34 лица, а на захтјев Српске Републике БИХ и предат овлашћеним радницима СУП-а Сребреница…”

У потпису са печатом, Министар унутрашњих послова Никола Пејаковић.

Тада сам се још јављао у отвореној емисији поменутог новинара, који је уз то што је најбољи новинар уједно и највећи патриота, родољуб и Црногорац са краја XX и почетка XXИ вијека. Водили смо увијек оштре полемике на ивици инцидента. „Наоружан“ овом инфорамацијом рекао сам му да посједујем документ који доказује да је Ђукановић у његовој прошлој емисији изрекао лаж, понудио му га на увид, и затражио да у наредној емисији са Ђукановићем поново покрене питање депортације и његове одговорности поводом тог ратног злочина.

Сваком новинару би оваква информација била Божји дар у свијетлу претходних чињеница и изречених тврдњи. Информација којом би могао да матира свог саговорника и стекне неки вид новинарску славе.

Бард црногорског новинарства ми је одговорио дословно: „Нећу му постављати то питање, нећу га у свакој емисији питати исто питање о депортацији“!

Као код депортације, тако и код скорашњег пуча или „пуча“, Премијер није био обавјештен већ је о њему дознао из медија на изборни дан!

Терористи су хтјели да га ухапсе, касније дознајемо и да га убију, службе су већ дуже вријеме пратиле атентаторе и пучисте, а нико га о томе није обавјестио већ је то дознао из медија!?

Не само што имамо најдуговјечнијег премијера у Европи – могуће и у свијету, него и најнеобавјештенијег.

За сам крај овог мог осврта цитираћу истог тог Ђукановића поводoм случаја смрти беба у породилишту у Бијелом Пољу и оставке Министра Радуновића:

„Ђукановић се захвалио министру у оставци на досадашњем доприносу унапређењу здравственог система и рада Владе у цјелини и констатовао да начин на који је поступио Радуновић треба да представља примјер свима, поготово запосленима у државној управи, да и објективна одговорност, односно и непоступање представља основ за одговорност“.

Постављам логично питање: важи ли ово непоступање и објективна одговорност и у два горе наведена случаја, поготову у случају депортације БиХ избјеглица?

(Извор: pc.nen)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: