ИН4С

ИН4С портал

Депутација Црне Горе Марији Терезији 1779.г : Митрополија црногорско – приморска је неодвојиви дио Пећке патријаршије

1 min read
У времену константних насртаја црногорског режима, који протелких година се обрачунава са Србима и српством у Црној Гори, удар на Митрополију црногорско-приморску, све се чешће помиње као "завршни удар" у обрачуну са традиционалном Црном Гором, која у свом темељу и наслеђу има свакако префикс српска!
Sveti-Petar-Cetinjski

Свети Петар Цетињски

У времену константних насртаја црногорског режима, који протелких година се обрачунава са Србима и српством у Црној Гори, удар на Митрополију црногорско-приморску, све се чешће помиње као „завршни удар“ у обрачуну са традиционалном Црном Гором, која у свом темељу и наслеђу има свакако префикс српска!

Фабриковање неистина, фалсификовање историјских чињеница су то инструменти којима се покушава урушити интегритет институције која постоји осам вјекова, и на којој почива држава Црна Гора, а то је Митрополија црногорско-приморска, односно Српска православна црква у Црној Гори.

Закон који се најављује о вјерским заједницама, треба да додатно послжу сврси, на начин, да се јединој канонској цркви православној у Црној Гори отме имовина.

Ипак, против истине се не може, а мисија нашег портала, је између осталог да на њу упућујемо, и њоме опомињемо.

„Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају: гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“

Ово је тачка 11. акта из 1779. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу, а коју нам је послао публициста Јован Маркуш.

Акт из 1779. године

Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић.

Из акта је јасно да депутација, у којој је био будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве.

И наш митрополит, који у пуном називу титуле је егзарх Пећког трона, је чувар трона свете Пећке патријаршије.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “Депутација Црне Горе Марији Терезији 1779.г : Митрополија црногорско – приморска је неодвојиви дио Пећке патријаршије

  1. Stvarno smo dotakli dno kad nam Blentoven, lažni „Drobnjak“ i ovaj bezbožnik i satanista koji se lažno prdstavlja kao „Jovan Damaskin“ (Bože me sačuvaj!) drže lekcije iz „istorije“!

  2. Извињавамо се због омашке у припреми текста. Поткрала се грешка у једној цифри. Све је рађено на основу исписа из бечких архива – обрађених у књизи др Владана Ђорђевића ”Црна Гора и Аустрија у 18.веку”, Београд, 1912, 9-10.
    Коме је до науке нека провјери…
    Посебно се захваљујемо др Момчилу Д. Пејовићу на добронамјерној примједби!

  3. Vidite li da vam taj Markuš gura falsifikate. Istoričar koji ne zna kada je Marija Terezija umrla. Kako će znati kada je do juče proučavao samo istoriju KPJ?

  4. S obzirom da izbjegavate objaviti moj komentar ponovo Vam ga saljem: Austrijska carica Marija Terezija vladala je 1740-1780. Godine. Ocigledna je nesaglasnost oko datuma deputacije crnogorske i smrti carice Marije Terezije! A upitna je i godina navedenog dokumenta. Toliko o tome, bez ikakve lose namjere.

  5. Bilo je i pogreški u toj našoj istoriji. Čisti idealizam i naivnost. Zato smo i nestali 1918. Nikada više. Sada ispravljamo te greške.

    1. Е баш ти хвала што си нам објаснио, кладим се да у твом џемату сви мисле слично на ову тему

    2. Nikad ne reci nikad. Nestalo je rimsko carstvo, austrougarska, otomansko carstvo, ipak vi dukljani vjerujete da je milov neovisni montenegro vjećan.

    3. „Mi smo Srbi takovi, ne znademo niti hoćemo znati drugo
      nako jedan drugoga gnati i u nesreću bez čest postavljati,
      i što koji više radi za dobro obštenarodnje
      to se više zavist protiv njega vooružava,
      koja u srbskom narodu, gordost carstvujet.“ – Sveti Petar Cetinjski

  6. Црногорци тога времена сматрали су Србију матичном државом под окупацијом. За њих је појам Црна Гора или Црногорац био у равни појмова Врањанац или Топличанин. За њих је Црна Гора била исто што је за Митрића Пива или Шуковића Павино Поље, значи једно велико ништа. Касније је људима испиран мозак о неком тобожњем значају Црне Горе што нема везе са мозгом.

    1. “Ово је тачка 11. акта из 1799. године “ – Pećka patrijaršija – koja je osnovana odlukom sultana Otomanske imperije 1557 god. – ukinuta je (na sopstveni zahtjev – zbog dugova), takodje beratom sultana – 1766 god. Dakle, u doba ovog dokumenta (1799) – Pećka patrijaršija nije postojala kao crkva već 33 godine. Do 1766 Mitropolija Cetinjska jeste bila u crkvenoj nadležnosti Pećke patrijaršije. Ukidanjem Pećke patrijaršije sve njene eparhije – osim Mitropolije Cetinjske – su potpale pod crkvenu jurisdikciju Vaseljenske patrijaršije. Cetinjska mitroplija je bila ostavljena da bude slobodna – najvažniji razlog što Vaseljenska patrijaršija nije trazila jurisdikciju na Cetinjskom mitropolijom, jeste, najvjerovatnije, što se obavezala da isplati sultanu sve dugove Pećke patrijaršije – a znali su da Turci ne kontrolišu podruičje CG – tako da ne bi mogli naplatiti nikakav dodatni porez kojim bi platili sultana iI ostale povjerioce. Time je Cetinjska mitropolija postala i de iure (pravno) slobodna (autonomna) crkva. Tako da ovo pominjanje Pećke patrijaršije u ovom kontekstu je samo objašnjenje novonastale situacije izazvane ukidanjem/prestankom Pećke patrijaršije. Sv. Petar je to jasno obrazložio, nešto kasnije, pismom koje je Zbor Crnogoraca uputio Ruskom Caru I Svetom Sinodu Ruske Pravoslavne crkve. Njegoš se hirotonisao u Moskvi. Ne bi valjda Rusi nešto nažao učinjeli braći Srbima, da Mitropolija Cetinjska nije bila de facto i de iure – nezavisna?

      1. Mitropolija svakako moze bit nezavisna ali ne autokefalna, sama rijec mitropolija znaci da je dio vece crkve, ali koliko mogu odje da razumijem ti i priznajes da to jeste ali da je ukidanjem Pecke patrijarsije dobila samostalnost mada ga nije kako ti lazes mogla dobit de jure jer nema tog crkveng zakona koji tako radi, samo de facto. To je ipak veliki pomak u odnosu na ostale lazove od kojih je najglasniji Adzic koji uvijek tvrdi da je bila autokefalna od 15 vijeka. Naravno to sto ti pricas takodje nema veze sa mozgom i istinom jer su upravo Cetinjski mitropoliti uzeli titulu Egzarh trona Peckog, ali je veliki pomak u odnosu na mnogo vece lazi, falsifikate i neistie koje dudukljanski pseudoistoricari pricaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *