Дешавања у Украјини у потпуности ће засенити предизборну кампању у Србији

Пише: др Рајко Петровић, истраживач-сарадник Института за европске студије

Предизборна кампања за парламентарне, председничке и градске изборе у Београду увелико је почела и за очекивати је захухтавање исте како се буде ближио 3. април, односно изборна недеља. Многе теме су се још пре неколико месеци наметнуле као теме око којих ће се ломити копља у вези са привлачењем бирача – будући статус Косова и Метохије, пут Србије ка Европској унији, социјално-економска ситуација у Србији, породична политика и сл.

Од почетка сукоба у Украјини, међутим, вести из ње потпуно су у српским, баш као и у свим другим медијима у Европи и свету, потиснуле вести у везане за то ко се за које изборе у Србији кандидовао, за предизборна сучељавања, за извештаје о посети неког политичара или партијске делегације неком месту и сл. Партије, а посебно њихови лидери, услед тога што је украјинска криза постала централна медијска тема и што држи фокус пажње српске јавности износе сопствене ставове о истој, са посебним акцентом на улогу коју би Србија у складу са њом требала да има.
Председнику Србије и председнику Српске напредне странке нимало није лако, с обзиром да терет одговорности везан за вођење спољне политике земље у овако деликатним околностима по нашу земљу пада на њега. Сасвим је јасно, а и логично да у складу са темељним спољнополитичким принципима којих се званични Београд држи (војна неутралност, поштовање принципа међународног права, поштовање територијалног интегритета и суверенитета признатих држава) он покушава да води избалансирану политику која увођење санкција Русији види као недопустив чин због историјских, културних и других веза са њом, али која такође не може себи да допусти да не поштује територијални интегритет и суверенитет међународно признате државе попут Украјине, која уз то није признала тзв. Косово.

Позиција Ивице Дачића као лидера СПС-а и традиционално проруског политичара је далеко конкретнија, где исти сматра не само да Србија не сме да се придружи санкцијама против Русије, већ и да не треба да осуђује њене акције на територији Украјине. Са друге стране, бивши председник Србије и председнички кандидат испред СДС-а Борис Тадић изричит је у томе да је Русија извршила агресију на Украјину. Лидер Двери и кандидат Патриотског блока за председника Србије Бошко Обрадовић је, сасвим супротно, не само против увођења санкција Русији, већ је и енергично прозвао актуелни режим у Београду због тога што је Србија у УН гласала за резолуцију против Русије оценивши дати чин као непријатељски. Редак пример на домаћој политичкој сцени представља лидер Српске лиге и покрајински посланик Александар Ђурђев који је Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици, двема земљама којима је Русија недавно признала независност, честитао и благословио исту.
Ретке су релевантне партије у Србији које се нису оглашавале по питању украјинске кризе и на тај начин покушале да прикупе политичке поене и привуку гласаче. Једна од њих је и ПУПС, партија министра за бригу о селу Милана Кркобабића која је тренутно трећа по снази парламентарна политичка опција, са стабилнијим бирачким телом од многих партија које су аутоматски полетеле да се баве глобалном политиком. Фокус те партије, чија предизборна кампања је почела 2. марта у Чачку, ни најновије глобалне турбуленције нису помериле – фокус на пензионере, раднике и сељаке као бирачко тело коме нуди сигурне пензије које ће пратити плате, социјалну пензију не мању од 100 евра, наставак кампање отварања задруга у српским селима и доделе бесплатних сеоских кућа младима (са амбициозним циљем да у наредних 5 година насели чак 30.000 напуштених сеоских кућа) и сл.

Неки политичари одлучили су се на најекстремније могуће методе, па је тако лидер ЛСВ-а Ненад Чанак за руског председника Владимира Путина рекао да ће завршити отрован или са метком у глави ако не покаже да је јак, а његов стари политички ривал и лидер СРС-а Војислав Шешељ да Русија само штити свој народ у Украјини и да за циљ има рушење власти у Кијеву коју је означио као нацистичку.
Све у свему, нема сумње да ће ова предизборна кампања бити у сенци украјинске кризе, али би последице исте (поскупљење горива, гаса, пољопривредних производа или пак несташица неких производа) и те како могле бити кључна питања за решавање пред онима који власт 3. априла и освоје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: