Десет година хуманитарно волонтерског рада Банке хране Црне Горе: Помогли 22 035 породица

Невладина организација Банка хране, данас обиљежава десет година свог волонтерског рада.

„У ситуацији епидемије корона вируса и у условима карантина обиљежавамо десет година рада Банке хране. Ово саопштење било би једини вид обиљежавања јубилеја и у редовним условима, јер Банка хране нема финансијских могућности за било што више. А и када би имали, радије би умјесто банкета и званица, новац подијелили онима који немају оброк, него стали у исти кош са онима који својим скупим прославама провоцирају огроман број сиромашних грађана“, наводи се у саопштењу НВО Банка Хране.

Ми данас у Црној Гори, додају, у дијелу социјално одговорне политике нажалост мало што имамо за славити.

„Када се осврнемо на претходних десет година рада Банке хране осјећамо се поносно, јер смо били нада хиљадама породица у невољи. Ријечи “да уз нас осјећају да нијесу сами” и да им “дајемо снагу за борбу”, биле су вјетар у леђа нашим волонтерима. А за сво ово вријеме упознали смо много људи са различитим социјалним и материјалним потребама. Многи су били депресивни, нијесу вјеровали да им неко може помоћи, а да не тражи ништа заузврат. Били смо им ослонац. Били смо и прва адреса за позив када се деси нешто лоше, али и када се догоди радост. Дијелили смо и једно и друго и то је потврда да смо одговорно радили свој посао“, истичу.

Досад су помогли 22 035 породица.

„Радили смо много, напорно, не штедећи се пуних 10 година. Многи нас питају како смо успјели без основних услова за рад. Без канцеларије, магацина, аута, новца… Мислимо да је одговор у само једној ријечи – алтруизам, појаснили су.

Подсјетили су  јавност на чињеницу да су на почетку рада упознали све релевантне институције са својим постојањем и исказали заинтересованост за сарадњу у смањењу проблема сиромаштва у Црној Гори.

„Са некима од њих смо склопили и споразуме о сарадњи, који на жалост, нијесу донијели посебну добробит за социјално угрожене. Умјесто конкретних акција и реалне подршке пројектима за сузбијање сиромаштва, добили смо само декларативну. Држава нас није препознала као важног партнера. О разлозима таквог односа државних органа могло би се много тога рећи, али довољно је само примјетити да десетине хиљада грађана препознају у нашем раду оно што надлежне институције не желе да виде. Можда о свему најбоље говори и прошлогодишње истраживање јавног мњења о субјектима који највише доприносе општем добру, а у којем су нас грађани поставили испред свих државних органа“, наводе у саопштењу.

Након десет година рада, кажу да могу да примијете да систем не показује да је проблем сиромаштва важан, нити да има намјеру да га ријеши.

„Ми још увијек немамо Стратегију за борбу против сиромаштва, иако смо потписница Одрживих циљева развоја УН до 2030. гдје се проблем сиромаштва налази на првом мјесту и обавезујући је. Оно што посебно забрињава Банку хране је што је проблем цикличног сиромаштва све учесталији. Некад сиромашна дјеца данас су сиромашни родитељи, а то је недопустиво и озбиљна је аномалија система. Опасно је што немамо превенцију сиромаштва дјеце“, упозоравају.

Банка хране је предлагала конкретне мјере које би допринијеле да се сиромаштво обузда и тражила од државе да се системски обрачуна са њим.

„Након десет година мукотрпног рада можемо рећи да нијесмо успјели од државе добити минимум подршке за наше предлоге за побољшање стања социјално угрожених. Од 2010. године до данас мало се што промијенило. Број сиромашних расте, а то је неприхватљиво за државу од 650000 становника. Нема политичке воље да се овај озбиљан проблем ријеши. Питамо се шта у таквој ситуацији може урадити једна НВО попут нас“, рекли су.

Банка хране се без основних услова за рад борила читаву деценију, компензирајући то огромним ентузијазмом и вољом да помогне људима.

„Скоро пет година смо у ситуацију да угрожене породице морају чекати по годину дана на нашу помоћ јер се број људи којима помоћ треба умножава. То нам је био први показатељ да се нешто озбиљно дешава у друштву. Већ извјесно вријеме се суочавамо са недостатком основних животних намирница и хигијенских средстава са којима би помагали сиромашнима. Фирме донатори су полако одустајале од сарадње са нама, док су поједине од нас тражиле да их не помињемо јавно, што нам је освијетлило разлоге зашто поједине одустају. Људи који поклањају храну, гардеробу, обућу, намјештај, апарате, новац на жиро рачуне породица, чине нашу мрежу добра и захваљујући њима смо опстали, а људи у невољи добијали помоћ. Тако је било и последњих недеља. Хумани људи су нас контактирали да би их повезали са онима којима је потребна помоћ“, истичу из ове невладине организације.

Свјесну су  да терет сиромаштва најугроженијих не смијемо пребацивати на оне који живе мало боље од њих.

„Захтијевамо од државе да системски ријеши проблем сиромаштва и да не тражи изговоре у немању новца, јер га има више него довољно, што се види по ономе како га дијеле функционерима. Требало би да је све добитнике разних привилегија у друштву срамота, јер велики број љиуди зависи од једног бесплатног оброка из Народне кухиње. Социјална помоћ је симболична, а пут да се дође и до такве је претежак. Недостатак сигурног посла и неједнакост је оно што обиљежава данашње црногорско друштво. Ако се пораст БДП не одражава на побољшање стандарда најугроженијих породица, вријеме је да се запитамо да ли радимо на томе да Црна Гора буде друштво богатих појединаца и хиљада сиромашних грађана. Статистички бројеви које добијамо су фикција, сиромашни људи су стварност. Свједоци смо свакодневних тешких животних прича великог броја грађана. Запитајмо се како је њима живјети са проблемима који их притискају“, појашњавају.

Вријеме је да се држава бави сиромашнима и да они то осјете на својој кожи.

„Актуелна епидемија корона вируса је изазов за државу која мора да покаже да су јој најважнији људи. А сиромашни су најугроженији. Питамо се шта ће бити са њима? Шта са гладнима који имају ослабљен имунитет? Шта са онима који немају услова за редовну хигијену? Реалност друштва у којем живимо је велика количина туге и јада! А најлакше је затворити очи и покрити уши, окренути главу на другу страну и рећи “ни мени није лако”! Држава мора да одговори тренутку и помогне грађанима. Терет кризе се мора пребацити на богате. Солидарност али и одговорност државе су на испиту“, тврде из ове организације.

„Свим волонтерима Банке хране, којих је било преко пет хиљада за ових десет година, желимо да Банку хране Црне Горе памте и буду поносни на наш заједнички рад“, закључено је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: