Десет медаља у Рију (6): – Дуго чекано злато!

Десет медаља у Рију? (6)

пише: Бошко Радовић

У сусрет Олимпијским играма у Рију 2016, редакција ИН4С, и њен сарадник г. Бошко Радовић, покренули су серијал текстова на тему: Колико медаља Србија може освојити на том такмичењу, односно, да ли су се стекли услови да наша земља постави својеврсни рекорд у том смислу? Од сада, па до почетка Игара у августу 2016.г., свакога мјесеца ћемо имати по једну колумну која ће говорити о овој теми, и која би могла да отвори једну продуктивну навијачку дискусију о свему.

Подсјећање

У прошлом наставку нашег серијала посвећеном успјеху српског спорта у Рију 2016., говорили смо о првој конкретној прогнози везаној за освајање неке од олимпијских медаља. Навели смо да српски веслачи у 2015.г., имају иза себе три бронзане медаље на првенству свијета, а да кајакаши имају два сребра и двије бронзе са планетарног такмичења исте године.

Знајући да озбиљна анализа и поређење Олимпијских игара са првенством свијета у било ком спорту, не може рачунати са простим „пресликавањем“ успјеха од прије годину дана – ми смо, свих седам свјетских медаља веслача и кајакаша, пројектовали на „једну сигурну“ олимпијску медаљу. Не би било нескромно и да смо овдје прогнозирали макар двије ( једну веслачку и једну кајакашку ) медаље у Рију, али у овим текстовима заступамо ону „кладионичарску тактику“ да „играмо“ на најсигурнији успјех. Дакле, предвиђамо макар једну медаљу која ће нам стићи преко весала.

Ватерполо

Е сад, када је у питању други спорт на води, – онај са лоптом, а не са веслима – ватерполо, ту ћемо направити сасвим другачији приступ. Теоријска могућност у вези броја освојених медаља у ватерполу, не иде даље од једне једине ( за разлику рецимо од претходно поменутог спорта са веслима ), али ми овдје заступамо тезу, да се од те једне могућности надамо баш тој једној, – и да очекујемо ону најсјанију, златну.

Из наслова нашег текста видимо да се овдје ради о „дуго очекиваном злату“. Нпр. – давно су прошле године кад су веслачи и кајакаши освајали медаље за наш спорт, а ево сад смо дошли у ситуацију кад би се могли надати неком одличју. Међутим, ватерполисти готово да не пропуштају олимпијски циклус а да не донесу одличје. Изузев Барселоне 1992. ( кад смо кажњени санкцијама и нијесмо учествовали ), и Атланте 1996.г., наши ватерполисти су доносили олимпијску медаљу са свих игара редом.

СФРЈ је освајала злато 1984. и 1988.г., а СР Југославија ( односно СиЦГ ) бронзу и сребро у Сиднеју 2000. и Атини 2004. Самостална Србија има двије бронзе у ватерполу из Пекинга 2008. и Лондона 2012. ( оба пута је побјеђен „Монтенегро“ у борби за бронзу ). 

Очигледно, континуитет олимпијских медаља постоји, а на злато се чека ево скоро три деценије. Ако томе додамо да то злато „чека“ ватерполо екипа која има три узастопне титуле европског првака, екипа која има наслов свјетског првака, и која је актуелни освајач свјетског купа – онда би минимално остварење спортске и витешке правде било освајање најсјанијег одличја за српске ватерполисте у Рију!

Дакле, – то би била друга „сигурна“ српска медаља у Рио де Жанеиру 2016.г.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: