Детаљи истраге против Вељовића и групе: Негирали да су паре прали, не знају зашто су поклонили 150.000 евра

Контрола оптужнице коју је Специјално државно тужилаштво 23. јануара подигло против бившег директора Управе полиције Веселина Вељовића и још 14 осумњичених у петак је у Вишем суду у Подгорици одложена за 15. март. Осим Вељовића, оптужницом су обухваћени и Александар Мркић, његов брат Никола Мркић, Мујо Никочевић, Арсеније Калезић, Стефан Бубања, Никола Бубања, Жељко Булатовић, Душица Булатовић, Предраг Вељић, Борислав Лечић, Немања Анђелковић, Горан Глушчевић, Никола Бачиловић и Садиг Елнагар. Терете се за кривична дјела стварање криминалне организације, два кривична дјела кријумчарења, прање новца и злоупотреба службеног положаја.

Жељко Булатовић, оснивач мојковачке фирме „Монтенгро дуван комерц“ (МДЦ), а потом извршни директор и овлашћени заступник „Монтенегро тобацо цомпанy“ (МТЦ), са сједиштем у Мојковцу, казао је на саслушању код специјалног тужиоца да је идеја да се купи магацински простор у Слободној зони Луке Бар потекла од Александра Аца Мркића.

Булатовић је рекао да је фирму МДЦ основао 2009. или 2010. године, да је био и извршни директор, али само једну годину. Након тога, 2011. године, на мјесто извршног директора именован је Драгомир Беговић, а он је остао оснивач и власник те фирме. Беговић је преминуо почетком марта 2020. године.

– Ова промјена је извршена јер сам ја одлучио да нећу више да будем оснивач предузећа „Монтенегро дуван комерц“. У тренутку када сам ја обрисан као оснивач и власник предузећа МДЦ, што у новцу, што у роби, у том предузећу остало је око 150 хиљада евра. Када сам обрисан као власник нико ми није платио, нити надокнадио тих 150 хиљада евра које сам оставио. Тај новац и роба у тој вриједности остали су у фирми и ја сам то поклонио Беговић Драгомиру, а зашто сам му поклонио толику вриједност не умијем да објасним. У вријеме када сам поклонио ових 150 хиљада Беговић Драгомиру, нијесам имао пара на мојим приватним рачунима и иначе сам константно празан и нијесам имућан, нити имам станова, нити скупих кола – испричао је Булатовић.

Он је на саслушању казао да је почетком 2020. године као извршни директор у МДЦ дошао Велимир Пековић.

У својој одбрани датој пред Специјалним државним тужилаштвом 15. октобра 2020. године испричао је да је током 2018. године Беговић дошао до сазнања да се продаје магацински простор предузећа „Рипшпед“ у Слободној царинској зони.

– У том правцу је појаснио и да је Ацо Мркић родоначелник идеје да фабрика дувана у Мојковцу мора имати свој магацин у Луци Бар, а за извоз цигарета који се производе у фабрици у Мојковцу, и то у случају да се закључи уговор са инокупцима, као и да је провјерама утврдио да се финансијски не исплати купити земљиште у Луци Бар и на њему градити свој магацин, јер би само документација која је неопходна да би се започела градња магацина коштала више него да се купи готов магацин. Ацо Мркић се распитао и дошао до сазнања да „Рипшпед“ продаје овај магацински простор, а након тога је дошао код њега и буквално га је питао да ли познаје неку одговорну физичку особу која ће на своје име купити тај магацински простор. Такође, Ацо Мркић му је рекао да је услов „Рипшпеда“ био да тај магацински простор купи физичко лице, а као разлог зашто тај магацински простор треба да се води на физичко лице, Ацо Мркић је рекао да је то финансијски повољније јер је пуно већи порез ако се води на правно лице и процедура је пуно сложенија и скупља када се магацин води на правно лице, а ово с обзиром на то да се Луци морају плаћати дажбине за тај магацински простор у виду лиценци и других одобрења. На све напријед наведено, он је (окривљени) Ацу Мркићу рекао да не познаје ниједну поштенију особу од своје супруге Душице и тада му је рекао да би она могла да на своје име купи тај магацински простор, те да је он Аца Мркића питао из којих средстава ће се купити тај магацин, а он (Александар Мркић) му је рекао „од новца добијеног од једног закупца“, али није му помињао како се зове тај закупац и није му рекао, нити објашњавао како ће паре доћи и на који начин. Такође, навео је да је ступио у контакт са Мићом Перовићем, а претходно је провјерио ко је фирма која је власник тога магацинског простора и друге детаље, и срео се с њим у једном ресторану гдје су расправљали о неким детаљима везано за уговор – наводи се у оптужници СДТ-а.

Окривљена Душица Булатовић је у својој одбрани пред специјалним тужиоцем навела да није члан никакве криминалне организације и да никада није поступала по било каквим упутствима Арсенија Калезића.

Препорука Предрага Вељића

Булатовић је казао да су се он и Перовић након првог састанка видјели два пута, да би тек на трећем састанку била договорена цијена од 150.000 еура за поменути магацински простор.

– Навео је и да му је објаснио да нема готовог новца, већ да ће купопродајна цијена бити исплаћена из закупа, што је он и прихватио, али њега није интересовало одакле потиче новац, већ да добије новац што брже. Након овога, код нотара је закључен уговор о купопродаји између предузећа „Рипшпед“ и Булатовићеве супруге Душице. Прије закључења уговора он је добио један позив од особе која се представила да зове у име једне бугарске фирме и да се интересује за закуп пословног простора, и он је то одмах повезао са овим магацинским простором, и када је то рекао Ацу Мркићу, он му је рекао да о томе не зна ништа. Што се тиче Садига Елнагара и Бачиловић Николе, они су га телефоном контактирали прије него што је закључен уговор о купопродаји магацинског простора са „Рипшпедом“ и онда је један од њих дошао у Колашин и тада му је рекао да је дошао по препоруци свог шпедитера Предрага Вељића – наводи се у тужилачким списима.

Булатовић је казао и да му није познато зашто су по уговорима о закупу који су закључени са његовом супругом уплаћивали износе испод 15.000 евра и да не зна било какву разлику у томе хоће ли неко уплатити више или мање од 15.000 евра.

– Даље је навела и да не познаје никог од ових лица осим Булатовић Жељка, који јој је супруг, а упознала је Бачиловић Николу и Садига Елнагара. Надаље, објаснила је да то што се тиче онога што јој се ставља на терет у вези са прањем новца апсолутно није тачно, те да сматра да никоме није помагала да опере било какав новац, а у погледу овог магацинског простора у Луци Бар, Слободна царинска зона, све око договарања куповине тог простора завршавао је њен супруг Жељко, који је преговарао са Мићом Перовићем – наводи се у оптужном акту.

Казала је и да је договор са Бачиловићем и Елнагаром био да одмах уплате цјелокупну суму новца за закуп магацинског простора, али они то нису урадили, већ су у више наврата уплаћивали по 10 или 15 или 12 хиљада еура, који новац је она пребацивала са свог рачуна на рачун „Рипшпеда“.

– Појаснила је и да је тачно да су Бачиловић и Елнагар на њен рачун уплатили укупно по 52.000 евра, мада је договор био да плате одједном 20.000 евра, колико је уговорена закупнина, а зашто су они уплаћивали остатак новца преко 20.000 еура није знала и никад никога није питала везано за то – пише у оптужници, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: