„Била једна од највећих холивудских звезда, а уз то је памтим као одлучну и снажну особу. Нико јој никад није могао ништа наметнути. Била је сјајна глумица, али и велика бунтовница„, рекла је Лорин Бекол за своју легендарну колегиницу Бет Дејвис.

И заиста, Дејвисова је тридесетих и четрдесетих година прошлог века водила рат против свемоћног холивудског система у којем су шефови филмских студија били богови, а глумци само добро плаћени најамни радници. Многи други глумци који би се побунили против система, брзо би се нашли на улици, али Бет је била превише популарна да би се студији одрекли њених услуга.

Од 1931, кад је дебитовала пред камерама, снимила је стотинак филмова, једанаест пута била је номинована за Оскара, а двапут га је и добила: за ‘Опасну’, 1936. и ‘Џезабел’ три године касније. Међу њеним најпознатијим филмовима су и ‘Људски окови’, ‘Мрачна победа’, ‘Писмо’, ‘Мале лисице’, ‘Све о Еви’ и ‘Шта се догодило с Бејби Џејн?’ Иако је од њене смрти прошло три деценије, Бет Дејвис је и данас једна од најцењенијих глумица америчког филма. Прославила се улогама енергичних, амбициозних, безосећајних и пакосних жена, које су јој, очигледно, одговарале, јер је и она била пргава, свадљива и бескомпромисна особа.

Рут Елизабет, будућа Бет Дејвис, прва је кћерка Рути Фејвор и Харлоуа Морела Дејвиса, младића из имућне породице и студента права на Харварду. Рођена је 5. априла 1908. у градићу Лоувелу, у Масачусетсу, а две године касније добила је сестру Барбару Херијет Дејвис, коју су родитељи звали Боби.

Отац се после дипломе запослио у бостонској фирми ‘Унитед Схое Мацхинерy Цорпоратион’ и све је више боравио у канцеларији, посвећујући породици мало времена. Истовремено је мајка Рути, која је пре удаје имала глумачке амбиције, почела да се бави фотографијом, тражећи у њој смисао живота. С друге стране, Рут Елизабет је одмалена показивала неукротиву вољу и чинила све да увек буде у центру пажње па је већ у основној школи важила за агресивно и својеглаво дете.

Боби је душевно оболела са седам година, па ју је мајка 1917. исписала из школе. У то време Рути је доживела још један ударац: супруг ју је напустио због друге жене, медицинске сестре Мини Стјуарт, којом се убрзо оженио у Бостону. Рути се с кћеркама преселила у Њујорк, где је завршила школу фотографије и запослила се као ретушер, а код куће је сву пажњу посвећивала старијој кћерки, сасвим запостављајући Боби.

Бет се у средњој школи истицала охолим држањем и самосвешћу. Била је права кокета, очарала је многе, међу осталима – Џорџа Данхама, чији је отац био директор фирме ‘Standard Steel Motor Car’ из Бостона. Бет је била одушевљена што јој пише љубавна писма и пати због ње, али то је није спречавало да пажњу поклања и другим момцима из школе. Са седамнаест година уписала је балет код славнее Марте Грејем, у Петерборгу поред Њујорка, а у школи је глумила у ђачким представама. Неко време је кокетирала с новим момком, Хармоном Оскаром Нелсоном, али је прекинула с њим кад је матурирала.

После матуре желела је да се школује за глумицу, али се отац томе успротивио и одбио да јој даје новац. Сматрао је, наиме, да треба што пре да нађе доброг момка и да се уда. О њој, као ни о другој кћерки из брака с Рути, нимало није бринуо, што је показао и у тестаменту: све је оставио другој супрузи. Али, зато је Рути одлучила да помогне кћерки да успе у глумачкој каријери.

Од тог наума није могао да их одврати ни Френсис Луис Фриц Хол, студент са Јејла, с којим се Бет верила – али је веридбу раскинула у јесен 1927. Тад је већ добила стипендију за школу драмске уметности ‘John Murray Anderson-Robert Milton’. Почетком 1928. понуђена јој је и прва улога, у представи ‘The Earth Between’, у позоришту ‘Provincetown’ у Гринич Вилиџу. Међутим, премијера се стално одлагала, па је Бет прешла у театар ‘Temple’, у оближњем Рочестеру, које је водио будући славни холивудски редитељ Џорџ Кјукор. Али, ускоро је добила отказ јер је одбила удварање Кјукоровог пословног партнера. Убрзо после тога поновно се верила, овог пута с младим бизнисменом Чарлсом Х. Енслијем.

Каријера јој је увек била на првом месту

Али, ни та јој веза није била суђена. За разлику од већине претходних, ову није сама прекинула, већ је Енсли оставио њу, видевши да јој је каријера важнија од свега.

После успелих наступа у представама ‘Дивља патка’ и ‘Разбијене чиније’, Бет су позвали у Холивуд. Запазио је продуцент Самјуел Голдвин и предложио јој да дође на аудицију за филм ‘Raffles’. Улогу није добила, али је то није обесхрабрило: одлучила је да причека своју другу прилику у Холивуду. А код куће, ситуација је била све тежа: Бобино стање се погоршало, а мајка једноставно није могла да плаћа лечење и финансијски потпомаже другу кћерку.

Бет се тад пријавила на аудицију за филм ‘Подељена кућа’ у режији Вилијама Вајлера. Претпоставила је да ће лакше добити улогу ако истакне све своје женске атрибуте па се пажљиво дотерала и нашминкала, а бујне груди открила дубоким деколтеом. Међутим, постигла је супротно. Вајлер је само погледао прокоментарисавши нешто о девојкама које показују груди како би добиле улогу. Тек у јесен 1931. указала јој се права прилика – улога у филму ‘Човек који је играо бога’ студија ‘Warner Brothers’.

Занемаривши понижење које је доживела на аудицији код Вајлера, за своју прву холивудску забаву, на дочеку Нове 1932, Бет је одлучила да буде гламурозна и изазовна па је одабрала хаљину у којој ће тако и да изгледа.

Стајлинг јој је био пун погодак – изазвала је утисак какав је и желела, али с тим ипак није знала да се носи. У једном тренутку пришао јој је глумац Даглас Фербанкс Јуниор, супруг Џоан Крафорд, зграбио је за груди и рекао: ‘Нису лоше.’ Ужаснута, Бет је сместа позвала мајку да дође по њу. Њена очекивања да ће се добро забавити, пала су у воду.

Мајка, која је дотад успешно упозоравала да невиност чува за брак, све је више страховала да ће Бет у Холивуду попустити пред искушењима, па је саветовала да се уда. Најприкладнији кандидат учинио им се Хам Нелсон, доброћудан младић с којим је била у вези у Њујорку. Наговорила је Бет да му се поновно јави, почели су да се виђају и он ју је, наравно, запросио. Венчали су се 18. августа 1932. Међутим, Хам, који је радио као пијаниста у плесном оркестру, а потом наступао у холивудским ноћним клубовима, није био дорастао амбициозној и тврдоглавој супрузи. Брзо јој је досадио, па је почела да га вређа и понижава. Незадовољна браком, Бет се ужаснула кад је почетком 1934. открила да је трудна. Није се дуго двоумила шта да ради. Илегално је прекинула трудноћу, бојећи се само да јој не промакне улога у филму ‘Магла над Сан Франциском’, коју је на крају и добила.

На путу ка слави газила је све пред собом

А онда је почела да добија све боље улоге. Подредивши све каријери, врло упечатљиво је одиграла лик Милдред Роџерс у мелодрами ‘Људски окови’, према роману Сомерсета Мома, и 1935. први пут била номинована за Оскара. Није га освојила тада, него две године касније, за улогу у филму ‘Опасна’.

Осокољена тим успехом, од шефа студија Џека Ворнера затражила је веће хонораре и боље сценарије. Чак је претила и раскидом седмогодишњег уговора, али студио је њу тужио – и добио процес. Иако је Бет Дејвис тада изгубила, дугорочно је профитирала, скренувши пажњу јавности не само на себе, него и на подређен положај глумаца у великим холивудским студијима. А студио, с друге стране, забринут да поново не добије негативан публицитет, почео је да јој даје све важније улоге.

Седам година после првог сусрета с редитељем Вилијамом Вајлером, кад је с презиром одбио, Бет се на снимању филма ‘Џезабел’ (1938), поново нашла у његовом друштву. Али, уместо нетрпељивости, између њих се родила љубав. Бет се заљубила попут шипарице, не схватајући да је њему то само пролазна авантура. Али, не без последица – у јануару 1938, пред крај снимања филма, Бет је открила да је поново трудна. Не рекавши ништа ни Вајлеру, ни свом мужу Хаму Нелсону, опет је абортирала. А кад је снимање завршено, прекинула је с редитељем. Међутим, иако то ни себи није хтела да призна, Вилијам Вајлер је био њена највећа љубав.

Разочарана том везом, Бет је заборав потражила у пролазним авантурама.

После Вајлера, средином 1938, бацила се у загрљај милионера и филмског редитеља Хауарда Хјуза, а док је снимала филм ‘Мрачна победа’, попустила је удварању свог партнера Џорџа Брента. У то доба и њен супруг је постао свестан како њихов брак нема будућности. Развели су се 1939.

После развода Бет је отишла на одмор у Нову Енглеску, где је упознала тридесетједногодишњег Артура Остина Фарнсворта, помоћника директора хотела ‘Пецкет’с Инн’, у којем је одсела. Свидео јој се млади хотелијер, али не довољно да би му у вези коју су одмах започели – била верна. На снимању филма ‘Алл Тхис анд Хеавен Тоо’ имала је кратку авантуру с редитељем Анатолом Литваком, а пре него што је снимање завршено, завела је и Боба Тејплинга, публицисту ‘Warner Brothersa’.

Тад се, потпуно неочекивано за све који су је познавали, 31. децембра 1940, удала за Фарнсворта. Међутим, брак је био унапред осуђен на пропаст. Знајући да га вара, Фарнсворт се опијао и тукао је, а она га је исмејавала и варала кад год је била у прилици. До брака јој ионако није било стало јер је била заокупљена каријером. За Самјуела Голдвина је 1941. снимила филм ‘Мале лисице’, у режији Вилијама Вајлера, а у октобру исте године постала је за прва жену председник Америчке филмске академије. На том месту остала је само три месеца: оставку је образложила превеликим обавезама на филму, али и жељом да се укључи у добротворне акције којима је циљ био подизање морала америчким војницима.

Тако је, на подстицај колеге Џона Гарфилда, у Лос Анђелесу 1942. напуштену коњушницу преуредила у ноћни клуб ‘Hollywood Canteen’, где су војници пре одласка на фронт могли да се друже са омиљеним холивудским звездама.

Пргава дива

Иако су многе њене колеге радо гостовале у Холивудској кантини, на снимањима се врло често свађала с њима. Најчешће је у сукоб долазила с редитељима: кад год је могла, покушавала је да промени сценарио и прилагоди га својој улози. Редитељима је то њено уплитање у посао било неподношљиво па су каткад избијале такве свађе после којих је она напуштала снимање.

Тако је на снимању филма ‘Стара познаница’ покушала да наговори младог редитеља Винсента Шермана да промени нешто у сценарију, али он је није послушао. Бет га је, одлучна у намери да буде по њеном, тад завела, што јој није било лако јер је имао и жену, а и заносну љубавницу – Џоан Крафорд. Ипак је успела га одвуче у кревет, а после га је уцењивала да ће обавестити његову супругу о томе уколико не прихвати њене захтеве за промене у сценарију. И наравно, послушао ју је.

Код куће више није имала проблема с љубоморним мужем јер је, након што је Фарнсворт 1943. умро под неразјашњеним околностима, била и формално слободна. После кратке љубавне афере с Луисом А. Рајлијем, имућним њујоршким трговцем некретнинама, који је у то доба служио војску као наредник, Бет Дејвис се, у тридесет седмој години, заљубила у мишићавог, седам година млађег Вилијама Гранта Шерија, на служби у ратној морнарици, којег је упознала док је био на одсуству. У новембру 1945. постао јој је трећи супруг.

Током петогодишњег брака, испуњеног насиљем и жестоким свађама, Бет је, у априлу 1947, царским резом родила кћерку Барбару Дејвис Шери. Родитељске свађе оставиле су трајне последице на Барбари, која је после њиховог развода израсла у повучену, стидљиву и несигурну девојчицу. До коначног разлаза дошло је 1950, током снимања ‘Све о Еви’.

Бет је жарко желела улогу у том филму, али није је лако добила. Редитељ Џозеф Манкијевич је сматрао да је идеална за лик Марго Ченинг, али се плашио да ангажује размажену звезду која ће на сету наметати своју вољу.

„Драги мој, јеси ли полудео? Та жена ће те уништити, самлети те у прах и одувати„, рекао је Манкијевичу пријатељ кад му је поверио да размишља о Бет Дејвис. Тек после разговора с продуцентима, који су му обећали да ће покушати да смире диву, Манкијевич је пристао.

Снимање је почело у априлу 1950. у Сан Франциску. Бет је одмах почела да очијука са својим партнером Гаријем Мерилом. Скандал је избио кад је Мерилова супруга Барбара Лидс сазнала да јој муж с филмском партнерком проводи бурне ноћи, па је у јуну затражила развод. Тада је и Шери сазнао да га жена вара па је и он поднео захтев за развод брака. Да ипак није била реч о пролазној авантури, Бет Дејвис и Гари Мерил доказали су одлуком да наставе заједнички живот: венчали су се 28. јула 1950. Убрзо су усвојили девојчицу којој су дали име Марго, а затим и дечака Мајкла.

Бет се надала да ће се уз Мерила најзад смирити, али јој се ни четврти брак није разликовао од претходних. Истина, у почетку се посветила мужу и деци, али јој је миран породични живот после неколико година досадио. Ни Мерил није био узоран супруг: обоје су се опијали, свађали, вређали једно друго… Упркос свему томе, у браку су издржали десет година, а Мерил се нешто касније оженио ‘богињом љубави’, глумицом Ритом Хејворт.

У то време, Бет је већ изгубила статус велике холивудске звезде, па се почетком шездесетих накратко вратила у позориште. Међутим, није дуго издржала, боље рећи – у позоришту нису издржали с њом. Припремајући 1961. представу ‘Ноћ игуане’, малтретирала је колеге и редитеља Френка Корсара, којег је – неуспешно – покушавала да заведе, а од аутора драме Тенесија Вилијамса тражила је да измени текст и њену улогу учини још важнијом. Кад је на премијери највећи аплауз добила млада колегиница Маргарет Лејтон, Бет је побеснела и – напустила представу.

Последње године живота Бет је провела путујући светом, а у лето 1989. због ширења рака, тајно се подвргла зрачењу у Лос Анђелесу. У септембру је, пак, отпутовала у Шпанију, на филмски фестивал у Сан Себастијану. Међутим, болест ју је савладала па је приватним авионом превезена у Париз, у америчку болницу у Неји на Сени, где је умрла 6. октобра 1989, у осамдесет првој години.

Шест дана касније сахрањена је у породичној гробници, поред мајке и сестре, на холивудском гробљу ‘Forest Lawn Memorial Park’.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: