Детаљи плана Макрона и Шолца за Космет – Приштини све, Београду „браво“

У тексту албанског медија наводи се да је ово план у новом оквиру дијалога Београда и Приштине, који је састављен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца.

„Ако предлог буде прихваћен, независност Косова* ће прихватити пет преосталих земаља ЕУ, док ће Србија имати значајну финансијску помоћ и биће призната као сила региона“, преноси албански портал.

„Нови оквир“ у који је Албанијан пост имао увид је нови предлог који је произашао директно из укључивања Макрона и Шолца у процес дијалога, јер, како се каже у документу, „Косово* и Србија сами никада неће моћи да реше проблем“.

Нови оквир за дијалог Београда и Приштине

Документ од четири странице, који објашњава логику новог оквира, садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа „макроперспективу“.

Документ се састоји од увода, а затим је подељен на три сегмента заједно са три поднаслова који садрже 13 тачака.

„Сви сегменти објашњавају такозвани „нови оквир“, који је представљен Аљбину Куртију и Александру Вучићу“, наводи Албанијан пост.

Предлог на крају предвиђа како наставити даље, ако Београд и Приштина не прихвате овај предлог.

Нема уласка у ЕУ без „нормализације“

Како се наводи, у првој тачки овог предлога истиче се да „до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа“.

Затим се у другој тачки каже да су „Косово* и Србија две одвојене правне и политичке реалности, које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога“. „Све стране“ су Приштина, Београд и Брисел (ЕУ), што значи све државе ЕУ, укључујући оне које нису признале независност Косова*“.

Појашњава се и позиција Србије. „Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом*. Међутим, с обзиром на то да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово*“.

Према изворима албанског медија, овакав став је резултат чињенице да ЕУ тренутно није спремна ни да разматра убрзано чланство Србије, а самим тим и осталих земаља Западног Балкана.

Србија мора да прихвати Косово* као посебну политичку реалност

У четвртој тачки прецизира се да „Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати Косово* као посебну политичку и правну реалност“.

У документу се појашњава да је овде „суштина исправна употреба семантике“ – „прихватање независности Косова*, насупрот признавању независности Косова*“.

Такође је објашњено шта значи прихватање независности, подељено у три тачке.

„Фактички гледано, Косово* и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе“, каже се у првој тачки.

„Ова нормализација треба да се одрази и на регионалне извештаје. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци. Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка Јединственом заједничком тржишту ЕУ“, каже се у другој тачки.

Према изворима Албанијан поста, Немачка и Француска инсистирају на томе.

„Ове две моћне државе, стубови ЕУ, усагласиле су политику према Западном Балкану. Француска снажно стаје са Немачком у њеном циљу ревитализације и пуног успеха Берлинског процеса, док Немачка снажно стаје са Француском у њеној визији за опрезну политику ширења према Западном Балкану. Француска и Немачка јасно су ставиле до знања Косову* и Србији да до краја 2022. желе што више практичних споразума, између две стране, које омогућавају успешну ревитализацију Берлинског процеса“, пише Албанијан пост.

Србија да се не противи уласку Приштине у међународне организације

Трећа тачка каже да ће „прихватајући Косово* као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова* у међународним организацијама“.

Према изворима Албанијан поста, престанак противљења чланству Косова* у међународним организацијама је специфичан и веома снажан захтев Србији.

Након објашњења ових тачака, документ појашњава позицију ЕУ у целини и држава појединачно у односу на статус Косова и Метохије.

„Након другог споразума о нормализацији односа, пет земаља ЕУ придружиће се осталим земљама ЕУ и признати Косово*. Ова ће омогућити Бриселу да третира чланство шест држава Западног Балкана као један блок“, наводи се у документу до којег је дошао Албанијан пост.

Предвиђено је и чланство Приштине у међународним организацијама, кроз четири етапе, али је констатовано да „пасивна позиција Србије не решава проблем дефинитивно“.

„Чланство Косова* у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. И све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, чланство Косова* у међународним организацијама пролазиће кроз фазе“, наводи се у документу.

Према предлогу, прва фаза је да „Косово* постане чланица Савета Европе“. Друга фаза „Чланство у Интерполу и Унеску“. Трећа фаза, „почетак преговора за приступање у НАТО и апликација за чланство у ЕУ“ и четврта фаза „Чланство у УН“.

Србији између лидера региона и претње изолацијом

На самом крају је објашњено шта Београд и Приштина добијају ако потпишу споразум и какве би биле последице ако се договор не постигне.

Што се тиче Приштине, она добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ, док Србија добија значајну финансијску и економску помоћ и „биће препозната као сила која економски и политички води регион“.

„Пошто Косово* тренутно нема ни визну либерализацију и практично је изоловано, као последица неприхватања у документу се истиче потпуна изолација Куртијеве владе, као облик притиска који би утицао на дуговечност владе“, преноси албански медиј.

Наводи се и да у случају да Београд не прихвати овај план, следи „економска и финансијска изолација“, а истиче се и да ће пет држава које не признају такозвану независност Косова, на крају напустити Србију и придружити се осталим државама које су га признале. Без обзира на резултат, ЕУ ће, упозоравају, „говорити једним гласом“, преноси Косово онлајн.

О ЗСО тек после признања

Документ је, како је објашњено на почетку, макро перспектива, сачињена као нацрт објашњења кључне динамике, и не бави се конкретним елементима нити договорима који су до сада постигнути у Бриселу.

Али оно што је до сада виђено, ЕУ и друге западне дипломате желе да се спроведу сви потписани споразуми, укључујући и ЗСО, чему се привремене власти у Приштини противе.

Извори Албанијан поста, потврђују да је, без спремности Београда да формално призна независност Косова*, веома тешко постићи договор о ЗСО. Другим речима, разговори о ЗСО могу се преместити у трећу фазу дијалога, када европска перспектива за Београд и Приштину постане опипљива.

Прочитајте ЈОШ:

Мандић: Нису нам остали дани, већ сати за предлагање мандатара

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: