Девет вјекова цркве Свети Никола у манастиру Градиште

Митрополија црногорско-приморска обиљежиће 21. и 22. маја прославу 900 година цркве Свети Никола у манастиру Градиште, у Буљарице.

Централна прослава биће уприличена у суботу и недјељу, 21. и 22. маја уочи и на дан славе манастира Градиште и Буљарице – пренос моштију Св. Николе.

У суботу, у 19 часова предвиђена је духовна академија, а у недјељу света литургија коју ће служити митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством.

У Паштровићима, малобројном племену које насељава приморску област од Бечића на западу до Буљарице на истоку, манастири су баштинили не само духовну већ и свјетовну историју. У манастирима се народ учио вјери и писмености, славио сопствену прошлост и надао се бољој будућности. Свој идентитет изграђивао је и сачувао у пет старих православних манастира колико их има на подручју Паштровића. Један од њих, манастир Градиште, представљао је и још увијек представља посебно важан центар у духовној вертикали паштровског народа.

Манастир Градиште подигнут је на узвишењу у Буљарици, а његово име везује се за топоним градина – у значењу остатак насеља или утврђења које је ту могло постојати прије оснивања манастира. Археолошким истраживањима у порти манастира пронађени су остаци старије, вјероватно античке, грађевине, као и неколико гробова из периода римске управе у овом крају. Први писани помен овог манастира потиче из повеље српског краља Милутина с почетка XIV вијека. Манастир Градиште је вјековима, до Првог свјетског рата, био важна филијала (метох) манастира Дечани.

Данашњи комплекс манастира састоји се из три цркве, манастирског конака, помоћних објеката и гробља. Према народном предању, централна манастирска црква посвећена Св. Николи, заштитнику помораца и путника, потиче из 1116. године. Остале цркве посвећене су Успењу Богородице и Св. Сави.

Садашњи изглед добила је почетком XVII вијека, а саграђена је на темељима старије богомоље. Има полукружну апсиду и звоник на преслицу са три окна. Унутрашњост је украшена корнишем са четири пиластра, који на своду прелазе у лукове. Црква је живописана 1620. године, а фреске је израдио поп Страхиња из Будимља, врло угледан мајстор зидног сликарства тога времена. Историчари умјетности сматрају да је његов рад у цркви Св. Николе најосмишљенији и најкомплекснији примјер зидног сликарства поствизантијског периода сачуван на тлу Паштровића.

Изузетни иконостас у цркви Св. Николе осликао је 1795. године „грешни зограф из Рисна Василије Рафаиловић“, како је сам забиљежио овај сликар-иконописац из чувене бококоторске сликарске породице Димитријевић-Рафаиловић.

Манастир Градиште био је не само центар духовности људи из овог дијела Паштровића него и средиште образовања, културе и писмености. Манастир је имао богату ризницу, фонд црквених и свјетовних докумената, а у прошлости је био и административни центар парохије од Режевића до Спича (Сутомора).

Осим на иконостасима, у манастиру се чувају и друге вриједне иконе. У манастиру Градиште написан је први српски Буквар, који је 1597. године штампан у Венецији, заједно са Молитвеником за путнике. Ове књиге су написали јеромонах Стефан од Паштровића и инок Сава, дечански монах, такође родом из Паштровића.

У кули од које су данас видљиви само темељи, некада се налазила стара народна школа, која је до почетка Другог свјетског рата била у склопу манастирског конака. Тринаестог јула 1941, италијански окупатори су, у знак одмазде због антифашистичког устанка народа овог краја, запалили конак и уништили највећи дио архива и црквених драгоцјености.

Манастир Градиште добија свој садашњи изглед средином ХХ вијека, заслугом игумана Бориса Кажанегре, старјешине манастира Прасквица. Од 1972. године о манастиру брине и уређује га садашњи настојатељ, архимандрит Павле Калањ. Својим монашким миром и ванвременим медитеранским амбијентом који га испуњава, манастир Градиште је данас један од најљепших сакралних комплекса на цијелом Приморју, остављен Цркви, вјерном народу и људима из Паштровића да га сачувају и уздигну.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: