Девети мај
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Дан побједе и/или Дан Европе. Дупло а подијељено. Дво(јако) а без значаја. Ако браните прогон Чајковског, Солжењицина, Достојевског, Толстоја, Булгакова, Иљина, Чехова, Мајаковског, Гогоља нисте Европљанин, јер исте желите да видите и осјетите у Паризу, Риму, Берлину, Бечу и Лисабону.
И онда се постави питање има ли Европе од Владивостока до Атлантика? Шта је то заправо што данас мисли да је Европа? На другој страни стоје проруски и антируски Кијев и Москва која по многима брани суверенитет и територијални интегритет. У Кијево печерској лаври брани се душа Малоруса и Руса, брани се (у)тамничени Христос. Зли дуси над екуменом једнаких или сродних по крви и вјери лете вјековима. Ето их данас по Мариупољу, Одеси, по Дњепру… Плаче Владимирова крштена земља… Миленијуми ћуте. И питање како и куда са деветим мајем? Коме кренути? Европи или побједи? Некад давно је Фјодор Михајлович Достојевски написао да су од једне боље двије памети, као и да се сви тешко усудјују да изговоре нову ријеч и направе нови корак.
Дан Европе се ломи у Кијеву а Дан Побједе у његовом окружењу. У рату су сви криви. Ко је ко у деветом мају описује патријарх московски Кирил на страницама књиге “ Слобода и одговорност „. Колико нас духом има у наслову показаће вријеме које долази и оно што ћемо сазнати. А до тада остаје света Његошева реченица “ Крв је људска рана наопака “ . А Европа и Москва пливају у безброју наопакости које су могле бити избјегнуте…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
