Девети Трг од ћирилице – Свјетилник светосавља у Херцег Новом
1 min read
Девета је година како се сабирамо на новском „Тргу од ћирилице“, са благословима својих архијереја, митрополита цетињских, и потпором својих небеских покровитеља и просветитеља, Светог Ћирила и Методија и Светога Саве.
Чувени предратни правник, историчар, статистичар, професор Београдског универзитета и публициста, др Лазо Костић, Бокељ из грбаљских Врановића, као битну карактеристику православних Бокеља, поред крсне славе и саборних ходова крстоноша (литија), истицао је и његовање српске епске пјесме и витешких обичаја из доба немањићког. Један од тих обичаја он описује овим ријечима: „Свештеник Кирил Цвјетковић, који је тада био искушеник манастира Савине, пише да се 1806. пред Новим ‘појави руска флота, а онда главом и цетињски митрополит Петар Први. Народ Херцег Новога и околине ставља се под његову власт и он им предаје барјаке за крјепости,/тј. тврђаве у Новској крајини као знамења Православља и бокељске вјерности светосавској „вјери правој“/. Митрополит тражи да се народ закуне да ће свештене барјаке бранити до посљедњих сила. Народ једнодушно повиче: Заклињемо се! И по старом средњовјековном српском обичају, махајући голим, из корица истргнутим мачевима, заклиње се прахом својих предака да до гроба вјерни хоће бити’“. А о пјевању епскоме бокељскоме каже: „Не може се рећи да је народно пјевање развијеније него у сусједној Црној Гори и Херцеговини, али није ни заостајало за њима. И у Боки је свака српска кућа имала гусле и готово свака по неког гуслара.Било је и оригиналних пјесама, али најљепше што су пјевали Бокељи не потиче из Боке, ако се изузму бугарштице које су спецификум српског Јадрана.Главно је то да се не опјевају локални јунаци већ свесрпски…У епици није се Србин из Приморја разликовао од Србина из Загорја“. И још наводи мишљење једног чувеног тадањег познаваоца српског народног пјесништва Артура Серензена који каже:“Јуначка пјесма Старе Србије нашла је на обалама Јадрана своје посљедње прибјежиште’, казао је протојереј Радомир Никчевић, уредник „Трга од ћирилице“
И као што је, страдајући са својим српским збјеговима у Старој Црној Гори и Брдима, оклопљен одасвуд турском и аустроугарском силом, Свети Петар Цетињски у оно вријеме предао Новљанима стегове (барјаке) завјетне слободе златне, да се око њих „стегну“ и њима утегну и учврсте бедеме бокељског Православља и бране их као залогу самога спасења својих душа, и свога порода и потомства, тако им је и наш блаженопочивши митрополит Амфилохије, и сам велики страдалник од безумља нашег савременог „зла домаћега“, дао и предао „Трг од ћирилице“ као нарочито завјештање читавом њиховом граду, достојном носиоцу ордена Светог Саве Новљанима, носиоцима ордена Светога Саве првог реда. Повјерио им је „Трг од ћирилице“ као још један свјетилник наше „вјере праве“ на бокељској светој земљи, у овом дијелу наше немањићке прађедовине, од Новога преко Котора и Тивта до Будве и Спича. Учинио је то у жељи да укријепи вјековна зрачења светосавске Боке, која су током посљедњих осамдесет година сузбијана тиранском брозомором од које неки, на несрећу, болују и данас, а одржавана искључиво трудом наше Свете Цркве и њеног народа, као и многих заслужних појединаца, заточника истине Часног крста и слободе златне, који су давали свој јавни допринос учвршћивању духовног јединства нашег недјељивог светонемањићког отачаства, навео је прота Радомир
Дух и етос „наше миле Боке“, приморског крајњег прибјежиште завјетних пјесама Старе Србије, послије саме Свете Цркве, управо су епске пјесме понајвише и обликовале и брусиле, учећи њене људе не само томе како да одолијевају свим настојањима окупатора да прекодирају њихов светосавски ум, него и безусловној љубави и смирењу пред својом браћом. Пред браћом међу којом се Бокељи за трпезама љубави никада нијесу грабили и не грабе за прва мјеста и међу којом су увијек пјевали и пјевају мање о себи а више о Богу живоме и братским подвизима за Крст часни и слободу златну. И управо у том духу је и наш „Трг од ћирилице“ – до јуче са благословом митрополита Амфилохија, од јуче са благословом митрополита Јоаникија – био и остао осмишљаван као свенародно вјерско, пјесничко и најшире културно саборовање, које обједињује прегаоце из најразличитијих области твораштва нашега народа и из свих његових крајева, а ранијих година и представнике народа руског и бугарског. “Трг од ћирилице“ обједињује нас све у окриљу наше Мајке светосавске Цркве, као израз наше неизмјерне благодарности Богу за све и прецима нашим за њихову љубав и служење Богу, без којих ни нас, каквих-таквих, данас не би било, казао је прота Радомир Никчевић
Ове године, ако Бог да, са благословом митрополита Јоаникија, заједно са Српским православним пјевачким друштвом „Свети Сава“, за празник Успења Пресвете Богородице приређујемо први „Ђедов сабор“, посвећен његовању успомена на нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, у жељи да његово одржавање у дане „Трга од ћирилице“ у Херцег Новом постане традиција. На првом новском „Ђедовом сабору“, који ће се одржати 28. и 29. августа имаћемо посебну радост да нас својим присуством и молитвом благослови Његова Светост, патријарх српски, г.г. Порфирије, казао је протојереј Радомир Никчевић на отварању Деветог „Трга од ћирилице“ 16.августа 2022.г у порти цркве Светог Спаса у Херцег Новом
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
