ИН4С

ИН4С портал

Деветнаест година послије: Милошевић није крив?

Дакле, чак и површна новинарска анализа показује да је Милошевић више био жртва свјетских и балканских дугорочних планова, него што је био актер неких од најтежих злочина који му се приписују

Слободан Милошевић

Пише: Иван Милошевић

На данашњи дан прије 19 година одржани су избори у Србији, односно тадашњој СР Југославији, на којима је Слободан Милошевић изгубио власт, а на мјесто предсједника замијенио га је Војислав Коштуница. Вријеме након избора обиљежили су масовни протести опозиције, што је довело и до 5. октобра, паљења савезне скупштине и коначног политичког одласка Слободана Милошевића. Тако се завршила политичка ера Слободана Милошевића, који је недуго након тога изручен Хашком суду, гдје је у марту 2006. године и умро.

Двије деценије након одласка Слободана Милошевића можда је прерано дати одговор је ли Милошевић крив за све оно што је оптужен у Хагу, а то су најтеже оптужбе за злочин и геноцид. Најмање то припада једном новинару, јер за све оно што се дешавало на Балкану у задњој деценији 20. вијека потребно је много истраживања, упознавања са архивском и осталом грађом, а што је захвалан задатак за неког историчара. Новинару остаје да се упита да ли се то нешто драстично промијенило на политичкој сцени Балкана, посебно Србије, након одласка Милошевића? Да ли живимо боље, да ли смо ваљано ријешили невоље које су и прије 20 година мучиле Србе? Да ли су се након уклањања Милошевића лакше ријешили проблеми на Балкану, а посебно у Србији и њеној покрајини Косову и Метохији?

Не треба бити неки научник и темељни истраживач, па не закључити да је Србија након 19 година од одласка Милошевића данас у горем политичком положају него што је била у његово вријеме. Један дио њене територије скоро пола свијета је признало као независну државу, албански апетити су нарасли, па они данас траже и дио Србије, а оно мало Срба што је остало на Космету већином је без сигурне заштите и стријепи за своју будућност. Када се Србија посматра из тога угла, онда се закључује да Милошевић у условима у којима је владао и није могао нешто више да уради и да је урадио све што је могао. Сузбио је албански тероризам, војно га бацио на кољена и створио предуслове да се о судбини те српске покрајине разговара за дипломатским столом, али прије тога је успоставио контролу територије, што се данас показује као кључно у борби за државне границе. Истина, није то дуго трајало, јер је дошло до бомбардовања, па је уз НАТО авијацију и албанску пешадију и терористе Космет опет предат у руке Албанцима. Одлазак Милошевића није ништа промијенио, јер је након тога призната албанска држава на Космету, а она данас води економски рат против Србије и то уз подршку најмоћнијих држава свијета. Па, је ли Милошевић крив што је данас Космет такав какав је и под насилном албанском управом? Јасно је ваљда свакоме да није.

О томе да ли је Милошевић једини кривац за све што се дешавало на Балкану, посебно за ратове из деведесетих, тешко је дати категоричан одговор. Међутим, када се данас погледају државе које су настале у тим ратовима, посебно Хрватска и БИХ, гдје је усташтво и исламска политичка и остала доктрина постала уобичајена, као и поздрав добро јутро, онда није тешко наслутити да се све то дуго припремало и да Милошевић није допринео разбуктавању тих идеја, него су се оне окомиле на њега, као на политичара који је хтио да спријечи њихову експанзију.

Дакле, чак и површна новинарска анализа показује да је Милошевић више био жртва свјетских и балканских дугорочних планова, него што је био актер неких од најтежих злочина који му се приписују. Након њега ниједан од тих планова није обустављен, чак је добио нова крила и реализован је већином на штету Срба. Због тога се ваља запитати да ли су Срби у свом том замашатељству највише погријешили што су Милошевића добровољно послали у Хаг и тако на себе унапријед преузели кривицу за све што се посљедњих 30 година дешавало у овом дијелу Европе? Прије 19 година изгледало је да само Милошевић треба да оде, па да се сви проблеми сами од себе ријеше. Он је отишао, али су српски проблеми остали и чак су постали сложенији него што је то било у вријеме Слободана Милошевића.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Деветнаест година послије: Милошевић није крив?

  1. Aaa…dobro si se otkrio,znaci vjerujes da su ljudi stvorili Boga,a ne obratno.Hmmmm…tipicna titoisticka sizofrenija.Zbog tebe i slicnih tebi svijet propada.Mozda ces to nekada shvatiti,ali mislim da ce biti suvise kasno.Zemaljsko je za malena carstvo ,a nebesko za vjek vjekova.Amin!

  2. Sigurno Komlen radi u vatrogasnoj stanici ili u nekoj kancelariji .Uglavnom je na nekom izmisljenom radnom mjestu ,dobijenom po partijskoj liniji.E,zbog takvih nam ekonomija i privreda „cvjetaju“!

  3. Sudjenjem Jovice Stanisica je dokazano da Milosevic nije kriv.

    Ali jeste kriv za kapitulacije 1999. Nije direktno kriv za Krajinu, za to su Krajisnici krivi.

    1. Krivi su i Krajisnjici što nisu dobro procenili situaciju pa napravili separantni mir bez saglasnosti Bgd i BN, ali je veci deo krivice na njemu jer im je svo vreme obećavao da ih neće ostaviti na cedilu a na kraju jeste. I vođstvo Republike Srpske isto. Radovan i Slobodan su najodgovorniji za pad Krajine.

      1. Krajisnici su bili u problem davno prije 1995. Dvije vodje Krajine, Babic i Martic dugo bili u sukobu i zbog njih dosta krajisnika otislo iz Krajine i dosta se vojska i moral oslabilo.

        Da su Krajisnici bili slozni sa jednim vodjem mogli bi da se odupru Oluji i ostanu svoji na svome ili da su umjesto toga dalje napali i presjekli koridor Zadar-Sibenik, hrvati nikad ne bi mogli da izvedu Oluju.

  4. KOMLEN.Dobro je da ste vi dobro prosli.Nezna se koste,koja vjera ,nacija.Znamo da posoji jedna mala kolonija ciji su rukovodioci se uvukli i g…cu bjelosveckim hotaplerima a svoj narod tjeraju da se on uvlaci njima.TAKO SVE U KRUG.Da li znate jenog covjeka iz ove jadne nazovi drzave da se ponosi da je iz nje.Drzavu zovete po tudjem jeziku i sa tim se ponosite.ODREKLI STE SE SVOJIH PREDAKA A POTOMCI ODOSE U BIJELI SVIJET BEZ POVRATKA.

    1. Znaš ko smo? Crnogorci i antifašisti. Upirete više od jednog vijeka da to promijenite ali ne možete. Nijesmo neki vjernici, nijesu nam bili ni stari. Njihova vjera u boga je bila vrlo površna i ogledala se otprilike u rečenici: ‘Pomozi bože’ kad nešto uzmu da rade, proslavi Božića i slave. Niko nije vjerovao u život vječni i slične gluposti. Mi danas smatramo da je čovjek stvorio boga a ne bog čovjeka, za to prosto ima puno više dokaza. U komšiluku i svijetu imamo mnogo prijatelja, a vrlo malo neprijatelja. U stvari jedini neprijatelji su nam oni koji su nam najbliži: srbo-četnici i rusi, odnosno ruske vlasti; ruski narod nas inače voli i mnogi žive sa nama u nepomućenim odnosima. Ostajete jedino vi koji nas beskrajno mrzite. Ljudi u našu zemlju rado dolaze, kako kod Đukanovića tako i kod mene; smatraju nas svojima i otvorili su nam svoju kuću. Vama niko prag ne preskače osim pripadnika vaše sekte, zvala se ona DF ili SPC. Nama je svijet lijepo mijesto a vama samo crna mast iz oči viri:)

  5. Milošević je samo jedan krug u neprekidnom kruženju srba iz euforije u agoniju. Euforija stvaranja kraljevine SHS se završila agonijom, euforija komunističke Jugoslavije se završila agonijom, euforija u Miloševićevom periodu se završila agonijom, euforiju oko Vučića čeka ista sudbina. Posle više od jednog vijeka su na istom mjestu gdje su bili i 1912. jer se samo vrte u krug i nikako da krenu naprijed.
    Ima samo jedan pravi put, stvaranje pravne države po evropskom modelu ali srbi nikako da krenu tim putem. I sad su im privlačniji različiti diktatori tipa Vučića ili Putina od uređenog društva. Ne znam zašto to pričam, mi smo se trsili tih budala i što se nas tiče idite svi u mutnu Maricu ako hoćete.

    1. Dobro je da mi Crnogorci nemamo te probleme. Mi nemamo ni euforije ni agonije, a još uz to smo stvorili pravnu državu po evropskom modelu i uopšte nas ne privlače diktatori poput Mila Đukanovića. Možda si ti i u pravu. Crnogorci odista bježe iz euforije i agonije u pravnu državu bez diktatora, samo malo zapadnije. Ja, recimo, u Luksemburg kod tetke.

      1. Znaš kako prijatelju, onima koji nijesu sposobni, preduzetni, obrazovani je puno bolje u inostranstvu. Tamo si konobar, magacioner ili slično, radiš ono što ti kažu, dobiješ platu i ne misliš ni o čemu. Za takve je ovdje crn život jer im niko ne daje dovoljne plate. Ali ako si sposoban ili preduzetan, ovo ti je puno bolje mjesto za život. Prvo jer niko ništa ne radi i nemaš konkurenciju. Šta god uzmeš da radiš, obično si jedini u CG i samim tim najbolji. Ja sam mogao ostati i u Njemačkoj i u Švedskoj i vidio sam da ovdje imam puno bolji život. Kvalitet života nije u tome kakav auto voziš, već koliko imaš slobodnog vremena. Ja u svakom trenutku mogu da uzmem slobodan dan, sedmicu ili mjesec i da mi se to uopšte ne odrazi na posao ili primanja. Ali svi smo različiti i vjerujem da je tebi bolje u Luksemburgu.

    2. Тебе твоја еуфорија и агонија тек чека. И то кумулативно, или по чиргијици ИЗЈЕДАНМАН.

  6. Milosevic je bio smetnja bjelosvjetskim olosima i zlikovcima i njihovim slugama na teritoriji bivse SFRJ.
    Uradio je sta je i koliko mogao i sebe i svoju porodicu kao sto vidimo zrtvovao.
    Nije imao podrsku ni spolja ni iznutra. Bio je okruzen izdajnicima koji su ostali netaknuti i nakon njega kolo vode.
    Postovanje i pijetet prema Slobodanu Milosevicu.

    1. tako je Ivo, samo bih dodao jos, da nije direktno on potpisao, da se povice vojska i policija sa Kosova i Metohije, nego je dao na glasanje u parlament.

      ja bih da se izvadi taj spisak i da se vesaju na terazijama ti sto su potpisali.

      p.s. za Krajinu je direktno odgovoran.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *