„Дезинформација“ као „духовна катабаза“

У данима трагедије најстрашније врсте, која је захтијевала максимум друштвене, медијске и људске пажње, на друштвеним мрежама и/или појединим црногорским порталима и телевизијама пласиране су двије дезинформације. Обје су, очигледно, креиране као латентни искази политички/идеолошки детерминисане мржње.

Прво су поједини портали, а онда и њихове сиве еминенције, отпочеле кампању против хип хоп састава Београдски синдикат, који је означен као извођач морбидне и бласфемичне пјесме „Косово је Србија“, чији је извођач заправо група All stars из Ниша, а онда се на друштвеним мрежама једна фејсбук објава почела дистрибуирати и приписивати пјеснику Матији Бећковићу, иако је било видљиво из авиона да стилом и садржином никако не може бити Бећковићево ауторство.

Што се тиче текста пјесме споменуте нишке групе, такав је то „урадак” да једино што би имало смисла јесте његово уклањање са свих интернет платформи, јер је ријеч о бласфемији без преседана. Својевремена тежња да се „нумера“ припише Београдском синдикату, што сеже десетак година уназад, несумњиво је тенденциозни покушај да се реторика зла припише, пришије, цијењеном српском хип хоп саставу Београдски синдикат, како би се деструисао њихов углед, а, истовремено, демонизовао српски народ.

Што се тиче саме фејсбук објаве која је приписана пјеснику Матији Бећковићу, својом садржином представља интелектуални, мада критички заоштрен, став саме ауторке Наташе Станојловић, са чим не бих полемисао, осим у једном. Наше или нама својствено, континуирано и хронично, настојање да сопствене слабости увијек стављамо на терет неког другог (народа, културе, политике и сл.) имало би смисла само онда када бисмо били подједнако агилни да прозовемо и позицију/е сопствене одговорности. Јер, ако је, рецимо, крив Тито, комунисти, Американци; дакле, ако смо ми као народ увијек од неког заведени, изигирани и преварени, онда остаје само једно валидно питање: Шта је с нама!?

Но, укупан осврт на фејсбук објаву Наташе Станојловић има и своју другу страну. Прво, ко год је започео кампању дезинформисања, приписивања фејсбук објаве Матији Бећковићу сагријешио је морално и људски према самој ауторки, а исто тако и према самом пјеснику. Ваљда се углед Матије Бећковића злоупотријебио у сврху веће видљивости објаве!? Друго, имајући у виду антиамеричко расположење исказано у фејсбук објави Наташе Станојловић, онда је инспиратор игре одузимања и пришивања ауторства био мотивисан, опет, политичким и идеолошким побудама, а не мотивасан тежњом да у данима наше опште агоније и туге понуди неки допринос или понуди сигнал племените, хуманистичке, врсте.

Колико год било оправдано антиамеричко расположење, по мом увјерењу није етички оправдано страшну нашу несрећу користити у сврху пласмана било какве идеолошки конотиране поруке. Јер, како ствари стоје, ми више нијесмо распети између Истока и Запада, него између лажи и обмане. Можда јесмо све што је труло у друштву нашем заиста увезли, можда су нам све то други потурили, али ми смо, изгледа, на све то добровољно пристали. Другим ријечима, није више питање ко је зло посијао, него зашто код нас успијева!

Извор: Фејсбук