ДФ: Хитно потребне мјере за заштиту угрожених права запослених у Црној Гори

У Демократском фронту, су данас заказали прес конференцију како би изложили план за хитне мјере заштите угрожених права запослених у Црној Гори.

Положај радника, никад није био гори и због тога су хитне мјере пријеко потребне.

Преносимо вам за које ће то мјере да се залажу у ДФ-у.

1.Као прва мјера је да у предузећима са више од 30 запослених послодавац на иницијативу синдиката буде обавезан да у року од 90 дана након иницијативе синдиката потпише Колективни уговор код послодавца којим ће се прецизирати и уредити права код тог запосленог а која морају бити на већем нивоу од права из Општег И Гранског колективног уговора.

Са овом мјером ће се постакнути запослени да се синдикално организују и на тај начин сами штите своја права ,а послодавци неће више моћи да избјегавају потписивање Колективног уговора код послодавца који у највећој мјери штити права запослених

2.Друга мјера се односи на висину минималне зараде коју треба дефинисати да не може бити мања од 50% од просјечне зараде у држави.

По садашњој дефиницији из ОКУ-а која гласи да минимална зарада не може бити мања од 30%од просјечне зараде с тим што тако утврђени износ не може бити нижи од националне апсолутне линије сиромаштва, постоји веома битна разлика између вриједности овако дефинисаних минималних зарада која зависи од података органа управе надлежног за послове статистике тако да се може врло лако тумачити на штету запослених,те према томе је неопходно дефинисати просјечну зараду у висини 50%од просјечне зараде која ће донекле ублажити тешку социо – економску ситуацију већине грађана.

3.Трећа мјера се односи да неисплаћивање зарада,давања лажних података о висини зараде И неиздавања обрачуна зарада буде третирано као кривично дјело.

Ову мјеру смо већ покушали да уведемо кроз измјену и допуну Кривичног закона на осмој сједници прољећног засиједања 25.сазива Скупштине Црне Горе али закон није добио потребну већину.

4. Четврта мјера којом се предвиђа да неисплаћене зараде код послодавца који је у стечају покренутом од самог послодавца,послодавац треба да гарантује сопственом имовином.

Са овом мјером ће се сузбити појава да послодавци преко кћерки компанија уводе сами себе стечај при чему остају оштећени запослени за неисплаћене зараде,држава И њени фондови,а неодговорни послодавци за ове незаконите радње остају не сакционисани.

5.Пета мјера којом се предвиђа да обрачун зарада буде извршна испарава којом ће оштећени радници напалаћивати неисплаћене а обрачунате зараде кроз извршни поступак на суду.

Ова мјера ће се постићи измјенама Закона о извршењу и обезбјеђену којом ће се дефинисати да обручан зараде буде извршна испарава којом ће се омогућити запосленима да без судских поступака наплате свој потраживања која се односе на исплату зарађених зараде.

6.Шеста мјера се односи на емитовање двогодишње обвезнице на износ од 25 мил. € које ће бити одмах подијељене бившим запосленима који су поднијели захтјеве за надокнаду из Фонда рада. Приспјели купони обвезница ће се моћи наплаћивати свака три мјесеца.

Ова мјера се највећим дијелом односи на исплату отпремнина у износу од 1926 евра чија реализација тече толико споро да многи који су поднијели захтјев неће за живота дочекати исплату отпремнине.Са овом мјером исплата би се ограничила на двије године тако да би сви они који су поднијели захтјеве који су прихваћени од стране Фонда рада добили та потраживања у наведеном временскомроку.

7. Седма мјера се односи на оснивање државне Агенције за платни промет преко које се вршити плаћање која у себи садрже обавезе према држави.

Овом мјером ће бити онемогућена исплата зарада без пореза и доприноса држави и запосленима.

8. Осма мјера се односи на Агенцију за посредовање односно уступање запослених која ће моћи да ангажује запослене само због повећана обима посла и то максимално до 10% укупног броја запослених код послодавца и само на рок краћи од 6 мјесеци. Послодавац може ангажовати запосленог преко Агенције више пута годишње,под условом да укупни период ангажовања не буде дужи од 6 мјесеци.

Са овом мјером би се укинула срамна одредба у нашем радном законодавству којом се изиграо закон, тако да су радници и након двије године након којих им је било потребно да им се трансформишу уговори са одређеног на неодређено радно вријеме, наставили да раде зпослени на одређено радно вријеме преко агенција при чему још агенције за запошљавње зарађују на рачун њиховог изнајмљивања,односно продавања као робе.

9.Девета мјера се односи на формирање Комисије за процјену и ревизију бенефицираних радних мјеста чији се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем која би била при Министарству рада и социјалног старања и вршила процјену и ревизију бенефицираних радних мјеста по захтјеву синдиката и послодаваца.

Комисија која се бави проблемом бенефицираних радних мјеста још увијек не постоји у Црној Гори него се за те потребе ангажују стручњаци из других држава,а обзиром да се структура радних мјеста у многоме измијенила а чињеница је да у многим предузећима постоје врло тешка И по здравље И живот опасна радна мјеста која нијесу обухваћена бенефицијама сматрамо да је потребно формирати Комисују на државном нивоу која ће вршити процјену њихове оправданости да буду третирана као бенефицирана радна мјеста..

10.Свим бившим запосленима чија су предузећа уведена у стечаји која су уништена кроз процесе транзиције и приватизације,а који имају 30 година пензијског стажа и налазе се на бироу за запошљавање омогућити одлазак у старосну пензију.

У Црној Гори су плајчкашке,лоповске И криминалне приватизације створиле армију незапослених људи који су се врло брзо претворили у социјалне случајеве и дубоко загазили у вишедимензионално сиромаштво. Са друге стране они коју су водили И упрвљали државом И процесима транзиције И пљачкашких приватизација су се обогатили до те мјере да су се нашли у сам врх најбогатих људи у свијету крупног капитала. Обавеза државе ја била а И сада је још већа да оне који су уништени погубном политиком властодржаца у Црној Гори збрине И бар са превременим пензионисањем донекле им обезбиједи животну егзистенцију И биолошки опстанак који им је немаром и небригом запоставила и готово уништила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: