ДФ: Избор директора утиче на политизацију школа

Скупштина ће ускоро расправљати о Предлогу измјена и допуна Општег закона о образовању и васпитању, којим се предвиђа промјена структуре школских, односно управних одбора васпитно-образовних установа, али и начин избора директора школа, како би се елиминисао утицај политике на образовни систем.

Подносиоци Предлога, посланици ДФ-а Бранка Бошњак, Јелисава Калезић, Милутин Ђукановић, Владислав Бојовићи Јанко Вучинић, тражили су да се парламент о њиховом предлогу изјасни по скраћеној процедури, због “штетних посљедица које постојећа законска рјешења изазивају, а тичу се политизације образовног система у Црној Гори, што је веома опасан тренд”.

Захтијевају да у школским, односно управним одборима, буде више представника запослених и локалне самоуправе у односу на актуелно рјешење, према којем већину имају чланови који заступају интерес оснивача, односно Министарства просвјете. Траже и да директоре школа не бира и не разрјешава министар просвјете, већ школски, односно управни одбори, уз његову сагласност.“Вијести” су у више наврата писале да су директори школа по правилу чланови ДПС-а, а у много мањем броју СДП-а…

“Начин бирања директора… није у складу с процесима транспарентности, деполитизације, укључености свих заинтерсованих група и прокламованом начелу децентрализације… Битно је да покажемо демократску зрелост и да потребу измјена и покретања одређених процеса препознајемо сами, а не искључиво под притисцима са међународних адреса”, пише у образложењу.

Истакавши да већину у школским одборима има оснивач, односно Влада, оцијенили су да је на тај начин остављен огроман простор за политизацију.

“Због политизације која се огледала у томе да се у распореду функција у коалиционим споразумима владајућих партија нашла чак и позиције директора школа, као дио договорених квота, сматрали смо неопходним да се изврше измјене законских рјешења”.

У Хрватској и Србији питају се одбори

Иницијатори су оцијенили да Црна Горе представља изузетак у региону када је ријеч о степену централизације у образовном систему:

“У Србији директоре школа, уз сагласност министра просвјете, бира школски одбор. Састав школског одбора чине по три представника запослених, родитеља и јединица локалне самоуправе. Све чланове именује и разрјешава скупштина јединице локалне самоуправе. Слична ситуација је и у Албанији. У БиХ се на нивоу кантона одлучује… У кантону Тузла остварен је напредак, а децентрализација је успостављена на тај начин што су овлашћења пренијета са министра на школске одборе”.

Додају да и у Хрватској школски одбор расписује конкурс, али и именује директора образовне установе уз сагласност министра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: