ДФ Мојковац: Само смо радили посао комуналне полиције
1 min read
Главни координатор Демократског фронта Мојковац Никола Балтић потврдио је да су млади те политичке групације углањали постере Демократске партије социјалиста у том граду.
Он је реаговао на саопштење ДПС Мојковац у којем се између осталог наводи да „од увођења вишестраначког система Мојковац и Мојковчани нијесу видјели вулгарнији и примитивнији наступ било које политичке партије до сада“.
„Угледавши наш град облијепљен постерима на којима се налази Он- руковођени тиме што је ниједна политичка групација у Мојковцу, ни једним флајером нити плакатом није наружила изглед града, упозоривши надлежну службу Општине Мојковац, прије свега начелника комуналне полиције да се уклоне налијепљени постери, а не добивши конкретан одговор- очистили град од сваке политичке плакате. Јавно, не кријући се ни од кога и ни од чега, млади ДФ су на свјетлости дана одрадили посао умјесто надлежних службе Општине, не радећи ништа под окриљем ноћи, омиљеног доба дана оних анонимних што пишу оваква саопштења„, навео је Балтић.
Истиче да је неистина да су уништени билборди и панои.
„Већ се радило о импровизованим дрвеним рамовима за постере, бесправно окаченим у строгом центру града, а посебно је неистина да су млади дошли са моткама. Да невоља буде виша, ти постери су окачени на јарболима на којима се вијоре заставе Црне Горе, заставе Општине Мојковац и ЕУ. Да ли су на тај начин унижени државни симболи, то је ствар надлежних органа, сем ако се слике премијера не сматрају државним симболом, о чему, најискреније, нисмо још обавијештени. Посебно је за истаћи да се међу оним ‘“хулиганима и примитивцима'“ младих ДФ, како их крстише у свом саопштењу, гле чуда, нађе и не мали број правника, социолога, политиколога, економиста, студената, младих људи који се, дрзнуше да мисле својом главом. Дефиниција за хулиганство у Мојковцу је оно што је учињено нашем граду у протеклих 30 година, оне опустошене и похаране фабрике, оне пусте хале и зграде и чистине од којих човјека хвата језа„, наводи се између осталог у реаговању Балтића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ni komunalci nisu više što su nekad bili – uvaženi i dokoni moj, pazi što ti zborim, ne poštuju, brate, rok, i gdje si na lipi vidio da plakat Sigurnim raskorakom može doživjeti starost od tri nedelje, i, tačno je, dajem ti za pravo, politika se svodi na marketing i po koju palamudnu dosjetku, i što se toga tiče, baš me koji moj, međutim, od komunalaca zahtijevam da vode računa o gradu kao i ulici gdje životarim, pa ne može to tek tako (naročito ne može u mom Mojkovcu!), da na dostojanstvenim stablima trunu DPS plakati sa njegovim likom, koji ako nastavi da se razvija ovom tendencijom, ima da nam se već u novembru mjesecu preseli u školske učionice, jer, kako se portret diktatora teško pamti a još teže prihvata, treba ga represivnim metodama usađivati u opšti gen imaginarnog, i tim prije, govorancije da su to bili huligani (mladići i djevojke koji su usred bijela dana nasred trga skidali DPS plakate kojima je uveliko istekao rok trajanja, a znaš šta onda biva – proizvod počne da zaudara i rabota ništa ne valja) govori ponajviše o vlasti, i zar ne bi baš sad trebao da o tome procijedi po koju Morački bulbul, a ne samo da unaokolo zvrlja na vespi uludo trošeći gorivo, baterije za električni pendrek, i mast za silikonsku pištaljku; dakle: mladi su ujedno, snaga, obećanje da će budućnost biti bolja i otvorenija za sve razlike, kao što su vandali i huligani, oni, je l’ de, otpatci društva koje mora biti obilježeno žigom DPS-a, jer u suprotnom neće biti poželjno i svoje najbolje dane provešće na margini.
Pokušaj da zamisliš šta bi se desilo kad bi neko, zaista kreativan, na trgu pegiša izveo performans posvećen bezuslovnoj slobodi. Uhala, kakav bi to šok proizvelo u našim uštirkanim građanima; već vidim grupicu sablažnjenih penzionera kako kliču: eto, u zlatno vrijeme Tita, znalo se šta može a šta ne, i ako je sloboda samo ekscentrični izraz, onda dođavola s njom! I stoga, zašto skidanje ofucanih DPS plakata sa dobrih mojkovačkih stabala, ne čitati, između ostalog i kao – performans! U nedostatku talenta sve se pretvara u provincijalnu politiku! Zbog toga duboko žalim, i na srcu nosim jednu tešku ranu, jer komunalno očigledno odbija uslišiti moje otvoreno pismo, u kojem ponizno molim da me uvrste međ’ svoje redove; uhala, kako bih se dao u bucanje plakata koji nam zagađuju i truju koru lipe, uporno joj narušavajući ono što je iz nje crpio Vasko Popa. (Nema šta, i ovog je puta DPS sve angažovao: od komunalaca, do spavača, preko fantoma do lažne opozicije.)
Bio si i ti tu, sjedjeli smo na klupi šetališta, kad se odnekud niz ulicu stumba kolona komunalaca u fluroscentnim povicima, prema grupici mladića koji iz sprdnje krenuše da bucaju plakate DPS-a, onako blijede i dobro pokisle, već u fazi kad nabiranje prelazi u truljenja. Strašan prizor, koji mi došapnu: pogledaj kako je policiji stalo da odbrani vlast od napasti kakva je sloboda! Zaista, zašto novocrnogorcu tako vidljivo fali taj mali, neophodni geg; čemu isticanje tog armiranog betona u duhu, i zašto to beskrajno palamudenije o tome kako je vlast nula, ali… Vlast se, na kraju, prokazuje i ruši putem neoborive dosjetke (koja je kao tajna opsijedala Frojda), nikako tako što će da se kune, nariče i udara u časna prsa! U tome što su usred bijela dana, nasred mojkovačkog trga, strgnute DPS plakate kojima je uveliko istekao rok trajanja, čitam jedan gest koji mi daje nadu da, ipak, kao društvo nismo truli poput tih plakata.
Što se, pak, tiče vandala i huligana, na svoj sam račun u jednom od komentara, govorio da prema njima osjećam divljenje koje dostiže svoj vrhunac u zavisti. Samo su dva načina putem kojih bi se mogao izraziti: jedan je vandalizam, drugi lirika… Poneko odbije da bude pravnik, sociolog ili politikolog, prateći želju koja ima potrebu da povazdan trgom besadržajno urliče. Uostalom, zašto se povodom bilo čega pravdati vladajućoj strukturi i njihovim komunalcima, koji nemaju pametnija posla osim da ganjaju mlade koji trgaju ofucane plakate sa njegovim likom.. A šta sa onim višespranim spomenikom nad hotelom Podgorica, sa mračnim i zasranim Skalinama, sa paklenim Domom revolucije (koji je krcat nikad pronađenim leševima), šta sa Bajovom ulicom na Cetinje kroz koju još nije provijugao optički kabal (iako mlađahni gradonačelik obeća to još u Decembru mjesecu), šta sa pozobljenim trgom u Danilovgradu – iako to nije pitanje za komunalce, ali jeste za sve one mlade koji ne žele da razmišljaju glavom DPS komunalca.
(Ovaj komentar možeš strgnuti kao pokisli i usmrđeli DPS plakat…)