ДФ: Никшић је од модерног индустријског центра устоличењем ДПС-а доживио крах

Никшић је од града који је у послератном периоду доживио привредни, културни и друштвено-економски процват, од финансијски стабилног и модерног индустријског центра постао, након устоличења ДПС-а, град који грца у дуговима, без производних капацитета, град из којег одлазе млади.

Зато се у ДФ-у надају да ће грађани у предстојећим октобарским изборима показати друштвену одговорност и помоћи да се створи боље друштво, како би спасили барем потомство од грамзиве и неморалне скупине, односно послушника бјелосвјетског интеренсног клана, изјавио је данас Владан Раичевић, одборник Демократског Фронта у Никшићу.

Саопштење ПЗП-а и ДФ преносимо у цјелости:

Ваљано промишљање о садашњем тренутку, тачније – стању у којем се налази Никшић, нужно повлачи за собом потребу да се загледа у прошлост. Уколико ревносно саберемо све активности у протеклих неколико деценија, можемо констатовати да је Никшић (а тиме се не може похвалити ниједна општина у тадашњој заједничкој држави) доживио значајан привредни, културни и друштвено-економски процват.

Чињенице говоре да се овај град, упоредо са развитком у финансијски стабилан и модеран индустријски центар, од вароши са веома малим бројем становника, преобразио у другу по бројности општину у Републици Црној Гори. Дакле, симултано са јачањем привредних потенцијала и њиховом адекватном експлоатацијом, број житеља Никшића се удвостручио, а статистика показује чак и да је број запослених у том периоду био већи од броја становника прије индустријске и културне ренесансе.

Не треба занемарити ни податак да је осамдесетих година прошлог вијека, од укупног броја становника (педесет хиљада), двадесет двије хиљаде њих било у радном односу. Осамнаест хиљада ђака и студената у том периоду најбољи су доказ некадашњег, сада посве заустављеног, просперитета.

Општина Никшић је, својим производним капацитетима на пољу црне металургије, електропривреде, рударства, пивне индустрије, шумарства и дрвопрераде, пољопривреде металопрераде; објектима и другим средствима рада из области трговине, угоститељства и грађевинарства, те одговарајућом образовном, социјалном и здравственом политиком – допринијела да функционисање локалног система буде на завидном нивоу.

Упоредимо ли поменуто стање са оним које се данас налази пред нашим очима, можемо са резигнацијом закључити да је више него очигледни преображај само друго име за индустријски, културни, а самим тим и духовни суноврат. Након устоличења Демократске партије социјалиста деведесетих година прошлог вијека, као увертира апсолутном привредном краху услиједило је континуирано пропадање града, пропраћено дилетантским обнашањем дужности општинских владајућих гарнитура.

Као резултат дјеловања несавјесног руководства намеће се проблем све значајнијег броја младих који, у потрази за квалитетнијом егзистенцијом, неповратно одлазе из Никшића, те уопште узев, духовна биједа, узрокована садејством неморала и незнања представника структура у посједу власти.

Неспорна је чињеница да се, подржавајући дугогодишњу илузију, срља у све већа задужења, док највише од свега забрињава то што се послије двадесет година стагнације, помицање са мртве тачке чак ни не назире, посебно када је ријеч о покретању производних система који би били усмјерени ка коначном економском опоравку Никшића.

Наша обавеза је да подстакнемо грађане и црногорску јавност да се одлучно супротставе оним политичким субјектима који због личних и партијских интереса потпомажу несметани наставак агоније (при томе се мисли на оне који живе на рачун туђег рада и који на нелегалне начине присвајају друштвену имовину у сврху богаћења).

О свему наведеном свједоче штетне приватизације, грађанима пласиране онако како су и упаковане у фабрици лажи и обмане премијера Ђукановића.

Зато грађани Црне Горе морају знати да је приватизација Електропривреде, Рудника боксита и Алуминијског комбината један заокружени, дуго планирани пројекат владајуће олигархије, посао вијека који има за циљ уништење три најважнија привредна исходишта, те њихов прелазак у приватне руке у замјену за смијешне суме новца. 

Не треба оставити по страни ни тобожње партнере, инвеститоре сумњивог поријекла, плаћени пиони у њиховим лажним приватизацијама. Захваљујући томе, ова криминална организација данас посједује резерве ненаплативе електричне енергије за личне потребе, бесплатан сопствени боксит и јефтино справљене алуминијумске производе.

Вјешто присвојеном крвотоку Републике Црне Горе Жељезара је била баласт, будући да са собом односи добар дио производне електричне енергије, зато је њено свођење на минимум рада (приближан коефицијенту способности иницијатора), био сасвим логичан потез који ноншалантно оставља 6 500 никшићких фамилија без основног људског права. Иста пракса је важила и за процес приватизације Рудника боксита и Алуминијског комбината: послије уштеде киловата, уштедјело се и на радној снази, зато је за очекивати да након колапса индустријских гиганата и остале фирме неминовно пропадају.

Никшић је данас, умјесто по својим природним потенцијалима, препознат као општина која грца у дуговима; без производних капацитета, претворена у колективну лудницу којој полуписмени тајкуни дозидају по који квадрат како би се актуелни режимски општинари похвалили незапамћеним (козметичким) реформама.

О актуелној похари, упокојењу општине и државе, а самим тим и осиромашењу апатичног народа, могу се написати читаве књиге, али је за ову прилику довољно. Нада да ће грађани Црне Горе најзад скупити храброст, и на октобарским изборима демонстрирати своју друштвену одговорност, те самим тим почистити штеточине из државног добра – јача него икада до сада.

Са непријатељима државе и града који користе безизлазност наше тренутне ситуације, као и са опортунистима из редова појединих опозиционих партија, убудуће, као и до сада, неће бити никаквог компромиса – сви понаособ морају одговарати и за државну и за општинску пљачку.

Зато позивамо грађане да се пробуде из вишедеценијског дремежа и да подигну глас протеста како бисмо сачували здраво потомство (ако нијесмо успјели себе) од грамзиве и неморалне скупине, односно послушника бјелосвјетског интересног клана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: