ДФ: Владино партнерство са Тошчеликом још један у низу манипулаторских потеза

Покрет за промјене и Демократски фронт са жаљењем констатују да је Владино партнерство са турским Тошчеликом само још један у низу манипулаторских потеза којим се, на крају, демаскира вишедеценијска обмана пауперизованог грађанства невичног твистовским анархистичким захватима, чијим спровођењем би се остварило право на макар додатну чинију овсене каше – о другим егзистенцијалним потребама да и не говоримо, нагласио је данас Владан Раичевић, Одборник Покрета за промјене из Демократског фронта. Он је истакао да је у Жељезари присутан свакодневни мобинг над радницима којима је сваки облик синдикалног дјеловања по неписаном правилу забрањен и који бивају принуђени на дванаесточасовни рад без адекватне накнаде. ПзП и ДФ обећавају да ће утврдити чињенично стање, као и да ће, уколико се испостави да су ови наводи тачни, раскинути штетне уговоре и довести у Жељезару и друга предузећа озбиљне инвеститоре, нагласио је Раичевић.

Остатак саопштења Раичевића преносимо у цјелости:

Питање за господу у скупим црним смокинзима: колико има радно ангажованих људи у Жељезари у овом тренутку? Колика је мјесечна, односно годишња производња? Колико је новца инвестирано – или, концизности ради, да ли је ријеч о 35 милиона еура?

Негација је, чини се, најјаче оружје оних који се својих обећања и не сјећају. Кључно питање је: да ли Жељезара броји преко 120 запослених? Не? Бјеше ли обећано да ће након пет година број запослених бити око 550? Шта је са обећањем да ће годишња производња прелазити количину од четиристо хиљада тона? Да ли је тачно да је мјесечна производња отприлике на нивоу од 3.5 хиљаде тона, односно свега 42 хиљаде тона на годишњем нивоу? Колико је растојање од пројектованих 150 хиљада тона (измаштаних 400 и више) до реалног учинка – видљивог, а богме и мјерљивог? Са калкулатором или без њега, тричавих десетак пута…

Треба ли подсјећати да су баш ово бљештава предизборна обећања Владе и њихових „партнера“ са Босфора? Народ, незванични је став Владе Црне Горе, више воли да слуша старе добре неистине него хљеба да једе, зато се она ревносно стара о модусима обновљивости тог јефтиног душевног горива. Покрет за промјене и Демократски фронт се питају: зашто је 60 радника остало без радних мјеста? Још важније: зашто приликом запошљавања примат имају пензионери, док наши млади суграђани сабијају прагове локалног бироа рада? (При томе не сумњамо у виталност и општу издржљивост радних ветерана, само исказујемо сумњу у оправданост законодавног оквира који дозвољава овакву системску папазјанију.)

Црногорска влада (иначе позната по натприродним патриотским изливима), предала је псеудоинвеститору у руке, сем кључева фабрике, чак и земљу на којој се она налази; стављајући тим чином у ропски положај запослене у компанији, гради имиџ немилосрдне капиталистичке подметачине која је, уз помоћ гласова обрлаћених бирача, закон упрегла у сопствене двоколице. У прилог тој тврдњи иде и свакодневни мобинг над радницима којима је сваки облик синдикалног дјеловања по неписаном правилу забрањен, а уз то бивају и принуђени на дванаесточасовни рад без адекватне накнаде.

С обзиром на колективну обману црногорске јавности којој је режимска котерија у недостатку политичке инвенције прибјегла, дужни смо да их овим путем припитамо: да ли њихове сићушне савјести сумњивих квалитативних одлика знају за осјећање стида и људске дужности према онима којима је помоћ најпотребнија? Или сваки пут превладају материјални апетити космичких размјера?

Покрет за промјене и Демократски фронт обећавају да ће утврдити чињенично стање, као и да ће, уколико се испостави да су ови наводи тачни, раскинути штетне уговоре и довести у Жељезару и друга предузећа озбиљне инвеститоре. Дубоко смо увјерени да ће дан промјена доћи јако брзо, као и да ће одговорна лица у неодговорној власти сносити законске консеквенце сходно правним нормама…

Све у своје вријеме!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: