Die WELT: Пад Авганистана – самоуништење Запада

Пише: Улф Посхард, главни уредник WELT-а

Идеја просветитељства била је да су сви људи једнаки у својој способности да се снађу у свету уз помоћ сопственог разума те да сами одлучују којим ће путем ићи. У тој идеји скривен је и хуманистички универзализам: нада да се ово односи буквално на све.

Од овог сна није остало ништа. Самоуништење Запада, његова високопарна, испразна деконструкција из кукавичлука, даје плодове. Нестанком поверења у сопствене идеје, нестала је и способност одбране чији је циљ разумети спољну, безбедносну и развојну политику уздуж просветитељских максима. Идеја пљувања по евроцентризму је појела саму себе.

Талибани и њихов архаични исламизам, са свим својим нељудским и мизогинским грозотама, добили су Авганистан “поклоњен на тацни”: након наврат-нанос повлачења западних трупа. Талибани доносе шеријат, убијање хомосексуалаца, прељубница, дисидената, хришћана, шта год. Запад то сада прихвата слежући рамена.

Најгоре од свега делује наивност америчког председника Бајдена или немачког министра спољних послова Маса, који верују да је све могло другачије да се заврши. Мешавина “остајања без текста” и брбљивости, иза чијег вела провејава пре свега тотална игноранција је једна ствар. А друга је идејно утемељење ове игноранције.

Па уместо да артикулишу да нико не зна шта ће се догодити након што се трупе повуку, Бајден и Мас изјавише како не очекују да ће талибани брзо преузети земљу. То је вероватно био покушај да свој неуспех запакују у обланде лепоречивог.

Морална самодостатност Запада је битка у повлачењу. Интелектуалне и културне елите Запада свеле су свој хоризонт размишљања на домет сопственог бицикла. Свако ко из еколошких разлога не жели да седне у авион за Бејрут, Багдад или Кабул, тај престаје да верује да је Земља једна планета и један свет. За ове леве елите је граница дворишта иза зграде у ком паркирају еколошки бицикл и граница њиховог целокупног хоризонта.

Нешто слично се дешава на вишим семинарима западних универзитета, у културним институцијама и на АРД/ЗДФ јавним сервисима Немачке, који величају чистунство свог левог учења и морала а који функционише само у неколико њихових сопствених Црвено-Зелених „емирата“, чак не ни у целој Немачкој. А остатаку света се суди на основу Зеленог самопроглашења за Спаситеље.

Левица, укључујући и наследнике ДДР, водила је изборну кампању „Напоље из Авганистана!“. Само је недостајало да на њиховим плакатама покажу каменоване жене и девојчице. Или пе*ере како висе обешени на дрвећу. Вулгарни пацифизам Зелених занемарује консеквенце које носи њихово неношење оружја у борби за стандарде људских права.

Хероји ових наводно просвећених – тотални су лузери: обожавани амерички председник Бајден, шефица САД-Конгреса Ненси Пелоси, елегантни немачки министар спољни Хајко Мас.

Код госпође Пелоси постоји чак и онај готово комедијантски гест подигнутог кажипрста, који је постао фраза у говору тела.

На глас о бруталности нових владара у Кабулу, Пелоси је упозорила: Талибани би, вели она, требали знати да ће свет посматрати њихове поступке. Што ће Талибане засигурно навести да се сад добро замисле.

Само је реакција колумнистичког свеца левице, Јаниса Варуфакиса, још боља: он слави тријумф талибана као пораз либералног, неоконзервативног империјализма и изјављује солидарност са женама у име свог левог европског Покрета ДиЕМ25. Више од овога ни он није имао да понуди: „Држите се сестре!“ пустио је Јанис на Твитеру, том Си-Ен-Ен-у моралистичких левих бригада. Што је деловало још циничније него што заправо јесте.

Ова радикална и свеобухватна ограниченост је нешто што може спопасти и интелигентне људе. Једног од нових крвавих владара Авганистана су Американци пустили из Гвантáнама: не само зато што логор на Куби политичари попут Ангеле Меркел сматрају скандалозним.

Будућност припада женама. Њих је требало наоружати у Авганистану. За њих је тријумф талибана смртна казна: или у најконкретнијем смислу или као смрт њиховог досадашњег начина живљења.

Требало је наоружати само оне који се сада приближавају својој посве сигурној смрти. За ове угрожене људе слобода није предавање офуцалих левичара на вишим семестрима западних универзитета. Она је фундамент егзистенције.

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте још:

Брисел: Сарађиваћемо са талибанима

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: