Дигитализован лични фонд Иве Андрића

Ово је прва и огледна база докумената једног писца у Србији, а по истом обрасцу отвара се пут за заштиту других фондова наших књижевника.

На Филолошком факултету у Београду јуче је представљен пројекат дигиталне архиве рукописне заоставштине књижевника и нашег јединог нобеловца Иве Андрића (1892–1975), као и почетак рада на критичким издањима целокупних дела овог писца.

Министар просвете Томислав Јовановић рекао је да је ово преломни тренутак за нашу културу, „у доба када се као држава налазимо пред отвореном капијом удружене Европе у коју нас је водио и пре нас део света био Иво Андрић”. Јовановић је подсетио да је у договору двају влада, Србије и Републике Српске, редитељ Емир Кустурица у Вишеграду формирао Андрићев институт у Андрићграду.

Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, нагласила је да је дигитализован лични фонд Иве Андрића, који је у власништву Задужбине „Иво Андрић” у Београду, а чува се у Архиву САНУ.

– Задужбина нам је уступила право да дигитализујемо „Свеске” Иве Андрића, каталог Личног фонда, и рукописну заоставштину, а Филолошки факултет се обавезао да ће своју дигиталну библиотеку, чији се сегмент односи на дигиталну заоставштину нашег нобеловца, учинити бесплатно доступном корисницима задужбине – рекла је Александра Вранеш.

Према њеним речима, у електронску форму стављени су и бројни Андрићеви текстови који културној јавности уопште нису познати.

– Пројекат дигитализовања Андрићеве рукописне заоставштине прва је и огледна база докумената једног писца у Србији, а по овом обрасцу се даље отвара пут за заштиту других личних фондова наших књижевника. Тиме је олакшан приступ драгоценим материјалима, већ подложним оштећењима, као и научна истраживања и текстолошке анализе. До сада су одржана три припремна састанка уређивачког одбора Целокупних дела Иве Андрића, на којима је одлучено да се на Филолошком факултету оснује Центар за текстолошка истраживања – рекла је Александра Вранеш.

Како је додала, у претходној години започет је пројекат дигитализације на Филолошком факултету, и до сада је дигитализовано 127. 000 страница факултетских издања – публикација, докторских дисертација, зборника, монографија, антологија, уџбеника. Други део пројекта односи се на дигитализацију заоставштина истакнутих писаца чије је рукописно наслеђе власништво Филолошког факултета, међу којима су рукописи Ивана В. Лалића и Александра Вуча.

Редитељ Емир Кустурица је нагласио да у тренуцима када долази до велике дезинтеграције у друштву, појављују се људи који се удружују око највиших националних домета и досежу до висина на које су нас довели наши највећи ствараоци. Кустурица је додао да се код нас заборав негује с пажњом и нагласио да без наших великана, као што је био Никола Тесла, данас не бисмо могли да замислимо свет у коме живимо. Скуп су поздравили и професори Јован Делић и Александар Јерков, као и Драган Драгојловић, управник Задужбине „Иво Андрић”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: