Digitalizovan lični fond Ive Andrića

Ovo je prva i ogledna baza dokumenata jednog pisca u Srbiji, a po istom obrascu otvara se put za zaštitu drugih fondova naših književnika.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu juče je predstavljen projekat digitalne arhive rukopisne zaostavštine književnika i našeg jedinog nobelovca Ive Andrića (1892–1975), kao i početak rada na kritičkim izdanjima celokupnih dela ovog pisca.

Ministar prosvete Tomislav Jovanović rekao je da je ovo prelomni trenutak za našu kulturu, „u doba kada se kao država nalazimo pred otvorenom kapijom udružene Evrope u koju nas je vodio i pre nas deo sveta bio Ivo Andrić”. Jovanović je podsetio da je u dogovoru dvaju vlada, Srbije i Republike Srpske, reditelj Emir Kusturica u Višegradu formirao Andrićev institut u Andrićgradu.

Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta, naglasila je da je digitalizovan lični fond Ive Andrića, koji je u vlasništvu Zadužbine „Ivo Andrić” u Beogradu, a čuva se u Arhivu SANU.

– Zadužbina nam je ustupila pravo da digitalizujemo „Sveske” Ive Andrića, katalog Ličnog fonda, i rukopisnu zaostavštinu, a Filološki fakultet se obavezao da će svoju digitalnu biblioteku, čiji se segment odnosi na digitalnu zaostavštinu našeg nobelovca, učiniti besplatno dostupnom korisnicima zadužbine – rekla je Aleksandra Vraneš.

Prema njenim rečima, u elektronsku formu stavljeni su i brojni Andrićevi tekstovi koji kulturnoj javnosti uopšte nisu poznati.

– Projekat digitalizovanja Andrićeve rukopisne zaostavštine prva je i ogledna baza dokumenata jednog pisca u Srbiji, a po ovom obrascu se dalje otvara put za zaštitu drugih ličnih fondova naših književnika. Time je olakšan pristup dragocenim materijalima, već podložnim oštećenjima, kao i naučna istraživanja i tekstološke analize. Do sada su održana tri pripremna sastanka uređivačkog odbora Celokupnih dela Ive Andrića, na kojima je odlučeno da se na Filološkom fakultetu osnuje Centar za tekstološka istraživanja – rekla je Aleksandra Vraneš.

Kako je dodala, u prethodnoj godini započet je projekat digitalizacije na Filološkom fakultetu, i do sada je digitalizovano 127. 000 stranica fakultetskih izdanja – publikacija, doktorskih disertacija, zbornika, monografija, antologija, udžbenika. Drugi deo projekta odnosi se na digitalizaciju zaostavština istaknutih pisaca čije je rukopisno nasleđe vlasništvo Filološkog fakulteta, među kojima su rukopisi Ivana V. Lalića i Aleksandra Vuča.

Reditelj Emir Kusturica je naglasio da u trenucima kada dolazi do velike dezintegracije u društvu, pojavljuju se ljudi koji se udružuju oko najviših nacionalnih dometa i dosežu do visina na koje su nas doveli naši najveći stvaraoci. Kusturica je dodao da se kod nas zaborav neguje s pažnjom i naglasio da bez naših velikana, kao što je bio Nikola Tesla, danas ne bismo mogli da zamislimo svet u kome živimo. Skup su pozdravili i profesori Jovan Delić i Aleksandar Jerkov, kao i Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine „Ivo Andrić”