Диктатор: Протести против проевропске и евро-атлантске Црне Горе

„Нема никакве сумње да организатори протеста желе да насилно, дакле неуставно и недемократски промијене власт и да на тај наћин остваре циљ до којег не могу доћи путем демократских избора током посљедњих четврт вијека“, рекао је Ђукановић

Протести Демократског фронта (ДФ) имају више циљева, али се сви они сливају у један, то су протести против демократске, проевропске и евро-атлантске Црне Горе, казао је премијер Црне Горе Мило Ђукановић у интервјуу Федералној ТВ БиХ.

Интервју преносимо у цјелости:

Господине Ђукановићу одмах на почетку да Вас питамо да ли су ови протести који се дешавају у Црној Гори у Подгорици протести против Мила Ђукановића или против НАТО-а?

Ђукановић: Протести наравно имају више циљева, али вјерујем да ћемо најправилније казати ако дефинишемо да се сви ти циљеви заправо сливају у један: то су протести против демократске, проевропске и евро-атлантске Црне Горе.

Нема никакве сумње да организатори протеста желе да насилно, дакле неуставно и недемократски промијене власт и да на тај наћин остваре циљ до којег не могу доћи путем демократских избора током посљедњих четврт вијека. Такође, нема данас никакве сумње да они желе да зауставе ход Црне Горе према чланству у НАТО-у. То говоре и њихови говори на протестима, а то говоре и поруке укључујући и званичне политичке поруке оних структура из окружења, ближег и даљег – међународног, које подржавају организатори протеста. Али ипак, мислим да у финалу морамо казати идеја организатора протеста је да промијене власт, зауставе чланство Црне Горе у НАТО савезу и врате се преиспитивању државно правног статуса Црне Горе. Дакле, они ипак у крајњој линији желе да доведу у питање оно што је избор Црне Горе на демократском референдуму 2006. године да буде независна и суверена држава која опредјељује своју будућност. Дакле, желе да то пониште и да опет Црну Гору врате у стање зависности у односу на оне центре којима они припадају чијим циљевима служе.

На основу тога што сте рекли, да ли можемо рећи да неко стоји иза тих протеста? Можете ли прокоментарисати саопштење Министарства вањских послова Русије. Како је могуће да догађаји у једној малој земљи изазову реакцију једног великог Министарства?

Ђукановић: Видимо да данас организаторе протеста снажно подржавају они исти великосрпски кругови из Београда. Разлика је сада, коју треба примијетити, није мала и треба је истаћи, да у овом тренутку, у овом времену уопште такве протесте и такве атаке против суверености Црне Горе не подржава званична политика Србије.

Али, исти они великосрпски кругови, окупљени око одређених политичких структура, окупљени око одређених друштвених центара моћи, попут Српске православне цркве, дакле све оне структуре које су некада стојале против независности Црне Горе и данас врло снажно, врло отворено подржавају протесте у Црној Гори са намјером да дође до смјене ове власти, да дође до преиспитивања државно-правног статуса Црне Горе и да се ако је могуће Црна Гора врати у сферу интереса и сферу утицаја и управљања тих великосрпских кругова из Београда.

Нема ваљда више никакве сумње након два саопштења руског Министарства иностраних послова да је руска политика на страни организатора протеста, да је кроз оно што су њихови политички циљиви, њихови прокламовани циљеви индентификовала и своје циљеве, а то је заустављање Црне Горе на путу чланства у НАТО. Самим тим, заустављање процеса процеса проширења НАТО-а на Балкану што је официјелни циљ руске државне политике, и због тога данас морамо недвосмислено закључити да организатори протеста у Црној Гори имају врло снажна упоришта и у одређеним центрима политике и у одређеним центрима – и економским и безбједносним и свим другим центрима изван Црне Горе.

Када је у питању НАТО десила се такође у Македонији дестабилизација. Да ли се тај концепт понавља можда и у Црној Гори, да ли је то циљ?

Ђукановић: Дозволите да примијетимо да су да кажем носиоци ове идеје одвраћања Црне Горе од европског и евроатлантског пута заправо врло политички неоригинални шта год се догоди у нашем ближем или даљем окружењу они га покушавају овдје копирати. Сјетите се Египта и Афричког прољећа одмах је од стране ових истих људи призивано „црногорско прољеће“. Сјетите се наранџасте револуције у Украјини, одмах је призивана „наранџаста револуција“ у Црној Гори, сјетите се процеса вођених против Ива Санадера у Хрватској, одмах је призиван „санадеризација“ Црне Горе.Сада се призива понављање македонског сценарија. Дакле то само потврђује оно што сам вам казао, суочени са евидентном немоћи, са својим евидентним политичким неумијећем, да послије 25 година остваре свој циљ, а они су јако далеко од циља, јер сва истраживања јавног мњења говоре да ДФ као организатор протеста у овом тренутку вриједи 6% црногорског бирачког тијела. Дакле, они су не само незадовољни садашњим својим статусом, они су врло уплашени од сљедећих избора који редовно доспијевају половином сљедеће године, они суочени са свим тим, са свом својом даљом маргинализацијом покушавају да злоупотријебе разне околности, и да кроз ванредне, насилне, неуставне, недемократске, а дефинитивно антицрногорске процесе зауставе Црну Гору на путу њене пуне међународне афирмације.

Непуна два мјесеца су до коначне одлуке НАТО-а да ли ће Црна Гора ући у Алијансу или не, да ли ће у та два мјесеца успјети неке снаге које себе називају опозицојом да поремете тај процес или не?

Ђукановић: Оно што је наравно јако важно овдје примијетити да ово није само битка Црне Горе, ово није битка Црне Горе, овдје морамо примијетити да је ово као што сам казао покушај да се зауставе процеси европске и евро-атлантске интеграције Балкана. Нажалост, то се догађа на нашем простору. Зашто? Зато што је у свим претходним циклулсима ширења НАТО-а биле више земаља које су истовремено улазиле у чланство, у овом тренутку једини реални кандидат је Црна Гора. Због тога су сви напори оних који су против ширења НАТО-а сада усредсређени на простор Црне Горе. Дакле, ја мислим да се овдје води заправо једна озбиљна стратешка борба, а то је борба НАТО-а који има амбицију да своје вриједности шири даље на простору Балкана, на простору Европе, и оне политике која се заправо противи даљем ширењу НАТО-а и која у ширењу НАТО-а види опасност по себе.

Дакле, ипак можемо ово схватити озбиљно да можда имају снагу ови протести који се дешавају у Црној Гори да дође до дестабилизације можда? Да ли постоји могућност за то?

Ђукановић: Ми немамо избора ми морамо да идемо овим путем којим смо кренули, јер сматрам да би трагично и по нас и по Балкан у цјелини било да се било која земља враћа странпутицама којима се током вјекова Балкан кретао и странпутица због којих смо се сваких 30 или 40 година тријебили по вјерској и по етничкој основи. Дакле, ја сматрам да Црна Гора мора ићи истрајно напријед и ми ћемо као државна политика све учинити да наравно савладамо још један вјерујем посљедњи отпор таквом курсу. Зашто мислим да је посљедњи? Јер је и њима јасно да ће уласком Црне Горе у НАТО они изгубити и посљедњу шансу да дестабилизују Црну Гору, изгубити илузију да могу поништити црногорску независност. Зато је ова велика мобилизација на корак до црногорског чланства у НАТО због тога и наша обавеза да одбраном од те деструкције одбранимо све што смо стварали током претходних деценија. Ја сам убијеђен да ћемо у томе бити успјешни, али ова интервенција и овај нешто дужи одговор је заправо имао за циљ да подсјети да ово није само наша битка. Ово је битка за европску и евро-атлантску перспективу Балкана. Ја сам не једном казао: за мене је интеграција Балкана друго име за његову стабилност. Дакле, свако ко мисли да може да препусти Балкану неку алтернативу ван процеса европских и евро-атлантских интеграција, подцјењује наш капацитет дестабилизације која никада није само дестабилизација једне од држава Балкана, то је допадало се то некоме или не, дестабилизација Европе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: