Диктатура!

Пише: Иван Милошевић

Гдје ми, побогу, живимо и гдје се свакога јутра будимо? Има ли ова карикатурална државна, идеолошка или било која друга скаламерија, неко име или се ради о новим појмовима до сада непознате торијским истраживачима? Наравно, нема у овим нашим брдима и планинама ничега новог и све је ово што нам се дешава одавно познато и има једну дефиницију-диктатура! И то она бољшевичког и азијског типа, упакована у такозвано европско одијело, а заправо се ради о вулгарној јужнокорејској имитицаји спровођења воље једног човјека. Ко смо то ми и има ли нас када допуштамо да нам се испред носа дешавају овакве ствари, а поданички ћутимо и скривено молимо да неко мјесто нас збаци ово државно и системскмо чудо од ДПС-а и њеног лидера и покаже нам да још има наде да живимо као људи, а не само као климоглавци шефа владајуће странке.

У сред бијела дана ухапшен је један лидер опозиционе странке, сломљен му је прст, попрскан је спрејем у очи и одведен у затвор, само зато јер је рекао оно што сви знамо. Да је овај ДПС систем до гуше у корупцији и да се од незарађених и уваљаних милиона њихови функциори ваљају од среће по моралном блату који су сами замијесили! Сви то знамо, али у диктатури је прихватљиво јавно рећи само оно што је вођи по вољи. Не мари он да ли то неко, осим њега, и стварно мисли, важно је само на јавној сцени униформисати реченице у складу са његовим ставовима, а све остало нема никаквог значаја. Диктатуру, као диктатуру, не интересује интима, све док она не добије јавни рам и саопшти се тамо гдје (не)треба. Због тога је и један лидер опозиционе странке данас морао у затвор, јер се усудио да каже да је диктатура диктатура и да јој се мора стати на крај, односно за врат!

Гдје него у диктатури полиција хапси људе на улици који се усуде да подигну глас против неправде, док мирно чува врхове државне власти од силе закона и штити њихове сумњивим работама стечене милионе? Гдје него у диктатури приводи се грађанин који жели да каже да не жели да припада оваквом систему, а никоме не пада на памет да било шта приупита оне који су ову државу присвојили као своју приватну имовину и дио по дио од ње продају за велике паре? Гдје се него у диктатури држава толико отуђила од обичног народа, чак се окренула против њега, постала довољна сама себи и још тјера несрећне смртнике да јој аплаудирају? Гдје него у диктатури партијска држава води рат против обичне државе и угрожава уставни и било који поредак, а посебно онај морални, јер и најнормалнији и најосновнији чин побуне проглашава тероризмом?

Ова држава ових дана дотакла је дно неправде, бесмисла и убијања наде. Уколико неко нешто озбиљније не предузме и зграби наду за главу и изведе је на свјетлост дана ризикујемо да сами себе на дуже гурнемо у мрачну јаму неслободе и да као у Платоновој пећини сјенке тумачимо као стварност!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: