Динко, друже свога друштва

Пише: Јован Лакићевић

Таман сам мислио да се искључим из „хајке“, која се, забога, повела против нашег, драгог, наивног  и  невиног,  а мало више „њиховог“ Динка, али ми се баш неда.

Не само због његовог (Сабахудиновог) новоимена, које се њему толико допада, а од кога мене хвата ужас сваки пут кад се спомене,  због више хиљада, не звјерски побијених, већ живих закопаниних мојих сународника у Доњој Градини, када је у Јасеновцу командант логора био Динков имењак, по презимену Шакић!

Овај прољећни снијег у Новом Саду, добро нам је дошао, не као освјежење, него као ,  дај Боже ,  – отрежњење!

Видјели смо више српских, или, тачније, антисрпских звјерки, које су показале своје трагове!

Војвођански незвани  гост,  Динко, од прије три деценије, није уопште усамљен.  Његово шаролико друштво истомишљеника, дало му је безрезервну подршку  у његовој огољеној, вишегодишњој,  антисрпској работи!

Фаце сте видјели, имена се знају. Не само из Новог Сада, него и из Београда,  Подгорице…

(Неко од мојих пратилаца на Порталу  предложио је да свака српска кућа треба да има на неком списку та имена, како би смо у сваком часу наше и данашње драматичне историје, знали ко су нам   „наши“ добро плаћени „доброчинитељи“,  из „пете колоне“, у комшилуку!)

Динко нам се, као што сте видјели (или, можда, нијесте) у брк смије. Зна да иза њега стоји његова  моћна Обавјештајна агенција, која га је својевремено и довела у Н. Сад да припреми ову српску Покрајину за отцјепљење, за дан „Д“.

Иза њега, како сам могао чути, стоји и такође моћна  Рокфелерова фондација, која финансира  његов  портал „Аутономију“ са 240 хиљада долара! Неко је израчунао да сваки Динков текст на том порталу вриједи  320 хиљада динара!

А томе ваља додати и више других  фирми и организација, којима је шеф Сабахудин Динко Грухоњић!

Када сам у претходном тексту рекао да не бринем за Динкову егзистенцију, мислио сам управо на те  антисрпске фондације и невладине организацихје, које  већ годинасма финансирају његову антисрпску дјелатност.

Друг Динко би, данас- сјутра могао да оде у Сарајево и да тамо без проиблема, као његов сунар одник Златко Лагумџија у Уједињеним нацијама, настави своју антисрпску активност. Али, његове газде из Њујорка, имају са њим дуге планове. Ваљда смо видјели и које!

Оно због чега пишем овај текст није  Сабахудин Грухоњић, родом из Бањалуке, који је, вјероватнои његов  локални промотер. Ријеч је о професору филозофије (етике), мом земљаку  др Миленку Перовићу.

Тај је у Новом Саду стигао до  шефа Катедре филозофије, на Филозофском факултету у Н. Саду.

Рођен у Врбасу, као досељеничко дијете, прије 75 година, тај се „прославипо“ као  протагониста  дукљанске ,  црногорске варијанте, са аферама које су потресле и Србију и Црну Гору.

Никако нећу заборввити када је момак, не знам из ког српског  удружења, можда из новосадског „Образа“,  прекинуо говор овог и  црногорског и српског изрода,  након  чега је осуђен у  Пајтићевом суду, на више мјесеци затвора, као „српски фашиста“!

Е, тужна моја Војводино. И Србијо.

Ових  дана се могло чути да је споменути Перовић , иначе правоснажно  осуђен за мобинг,  веома добро распоредио кадрове на већ споменутом Факултету. Нарочито његове  женске „симпатије“, на више катедри.  Веома је могуће, или бар није искључено, да је Динко, као освједочени србомрзац, био његова политичка љубав. И да је Миленко  био посредник у његовом муњевитом „научном успону“и  устоличењу  на Катедри за журналистику.

Што би наш добри и почесто наивни народ рекао: „Нашла врећа закрпу“.

Данас би  Перовић, с онога свијета (од прије годину дана),  био веома задовољан  оним што чини његов могући фаворит Динко. За њега је, ето, минулих дана  чула сва покојна нам Југа. Динко се показао као одличан пливач, коме је Дунав до кољена!  И сјајна  инвестиција његових ментора с друге стране Баре!

Ово што нам се сада дешава, јесте давнашња пројекција Лондона  о нестанку српског корпуса!

Имамо ли начина да се томе супроставимо?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: