Динко Грухоњић и јавне личности писали ЕУ: О проруским милитантима, антифашизму и слободи народу

Потписници писма упућеног високим челницима Европске уније, позвали су се у писму и на студентске протесте, упозорили на „криминални режим“ у Србији и „проруске паравојне формације“, јер ваљда обраћање без „малигног руског утицаја“ и није вредно пажње Европске уније.

Више јавних личности из наше земље обратило се отвореним писмом челницима Европске уније тражећи од њих да одлучније подрже слободну, демократску и европску Србију, како су навели, односно да се више укључе у унутрашња политичка питања у нашој земљи.

Позвали су се у писму и на студентске протесте, и на „криминални режим“ у Србији, упозорили на „проруске паравојне формације“, јер ваљда обраћање без „малигног руског утицаја“ и није вредно пажње Европске уније. И коначно, изразили забринутост за безбедност читаве Европе – због Србије и режима Александра Вучића.

Писмо су потписале 44 јавне личности, међу којима су професори универзитета Дубравка Стојановић, Весна Ракић Водинелић, Биљана Стојковић, Динко Грухоњић, академик Душан Теодоровић, уметници Биљана Вилимон, Горан Марковић, Бранислав Трифуновић, Стеван Филиповић, Душан Петричић, новинари Дубравка Марковић, Ана Хегедиш Лалић, Јелка Јовановић, Љубодраг Стојадиновић, Петар Пеца Поповић, писац Марко Видојковић, музичар Марко Шелић Марчело.

Оно је послато председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, европском комесару за проширење Марти Кос, амбасадору ЕУ у Србији Емануелу Жиофреу, известиоцу Европског парламента за Србију Тонину Пицули.

„У овом часу, грађани Србије боре се за идентичне вредности које су у самим темељима Европске уније, за вредности антифашистичке Европе, Европе која врло добро памти режиме црнокошуљаша, пропагандних партијских медија, свепрожимајуће корупције, режиме који прете, пљачкају и отимају, режиме за којима остају рушевине и мртви. Позивамо Вас да као уважени представници Европске уније лично преузмете активну улогу у подршци слободној, демократској и европској Србији, тако што ћете и европској јавности и институцијама предочити неопходност јасне и одговорне политике Европске уније према нашој земљи“, наводи се у писму.

Да ли су академци, који су на челу протеста о којима се говори у писму, сагласни са овде изнетим ставовима, да ли их је било ко уопште консултовао о њиховој „борби за вредности антифашистичке Европе“ и позива на интервенцију коју у тој истој ЕУ радо називају „страно мешање“, није познато. Видљиво је, међутим, да на студентским протестима доминирају српске заставе, да су јасно истакли да државне заставе и обележја не сматрају „екстремистичким“, на саблазан многих југоносталгичних потписника овог писма.

„Оно што нас као грађане Србије, додатно онеспокојава и што је и један од повода за ово писмо, јесте чињеница да владавина оваквог режима свих ових година не би била могућа без, нажалост, врло амбивалентне и недоследне политике Европске уније према Србији, што се протеклих година неретко сводило на отворену подршку власти Александра Вучића“, жале се јавне личности.

ЕУ, како наводе, Вучићу је зажмурила на бројна непочинства, „па чак и на терористичке нападе на Косову спроведене од стране лица која у Србији имају заштиту државе и остварују милионске профите“.

Које су то „терористичке нападе“, и то у множини, вршила на тзв. Косову лица под заштитом Србије не сазнајемо из овог писма. Знамо да приштинско руководство, уз подршку дела западних високих званичника, али и сопствених лобиста у оделу политичара, инцидент у Бањској у којој се страдао један припадник тзв. косовске полиције и тројица Срба зову терористичким нападом. Чиме уврштавају Србију у готово јединствени случај земље која је извршила терористички напад на сопственој државној територији. Која нам је записана и у Уставу, на који би браниоци демократских процеса, ваљда, требало да буду посебно осетљиви.

Потписнике писма веома боли што ЕУ не обраћа пажњу на „србијански“ (претпостављамо да би га тако најрадије назвали) тероризам на тзв. Косову, али положај Срба на КиМ којима се ускраћују основна људска права за њих није питање којим би требало замарати Урсулу фон дер Лајен.

„Кратковидо се, зарад дистанцирања Србије од руског утицаја, нуди геополитички загрљај једном превртљивом и опасном режиму и његовом криминалном вођи, који сопственим грађанима јавно прети паравојним формацијама проруских екстремиста заклетих крвљу да бране његову власт“, наводи се даље.

Сложићемо се са потписницима писма да је овако описано понашање ЕУ потпуно нелогично. Било ко од потписника писма дистанцирао би се од Русије и без бриселског загрљаја, онако самоиницијативно, можда и уз које паљење застава и забрањивање руског балета приде, због „европске будућности“.

„Паравојне формације проруских екстремиста“ били би, претпостављамо, тзв. лојалисти о којима је прво писао „Информер“, као о онима до сржи оданим Вучићу, а затим је у гостовању на ТВ Прва говорио о њима и Вучић описујући их као тврде људе помало екстремних ставова који су се заклели крвљу да неће правити коалицију са странкама бивше власти и који „ако морају да бирају увек ће бити проруски“.

И Радио слободна Европа констатује да Вучић нигде није поменуо да су они наоружани, али, ето, чим су проруски, мора да су наоружани, и то до зуба, а можда имају и нуклеарно оружје. Можда ће да праве маршеве црних кошуља у престоници и протерују све који не говоре њиховим језиком палећи демонстранте у зградама јавних установа. Пардон, то су неки други, они „наши“ које подржавамо докле год то буде било потребно.

Коначно, уз терористе из првог чина и паравојне формације у другом, долазимо и до климакса у трећем чину овог драматичног писма.

„Србија под влашћу Александра Вучића је једна безбедносно нестабилна и опасна територија“, која уз европску индиферентност, перманентни руски утицај и деловање организованог криминала који подржавају „један отворени криминални режим“, представља „озбиљну претњу… за регионалну, па и европску безбедности и стабилност“.

Тешко је више побројати колико пута су се разни интелектуалци, опозициони политичари, покрети, активисти и остали обраћали ЕУ да их заштити од режима Александра Вучића и буде њихова песница у унутрашњим политичким борбама у земљи, јер се у суштини увек ради о томе.

Мали обрт је што је овог пута у први план гурнута антифашистичка Европа, „политички једина прихватљива заједница грађана и народа“, како се то наводи у писму. Тај ексклузивистички приступ, из којег су испале чак и Сједињене Америчке Државе, данас се зове антифашизам. Што и не би требало да чуди. Јер кад антифашизму одузмете Русију, односно Совјетски Савез, остају вам немачки високи званичници и једина прихватљива заједница, Европа. Да не кажемо изнад свих.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: