Дио осумњичених у акцији „Генерал“ саслушавани у истрази о убиству Душка Јовановића

У првом реду, у питању су Вук Вулевић и Иван Делић. Обојица су помињана као могу учесници у атентату на Јовановића, али до данашњег дана нијесу нађени докази и њих двојица никада нијесу оптужени за то.

Јовановић је убијен из аутоматске пушке испред редакције „Дана“ у мају 2004. године, али до данас, осим Дамира Мандића, нико није осуђен за учешће у том злочину.

Полиција је у операцији „Генерал“, која је усмјерена на шверц 2,5 тона дроге из Латинске Америке, кривичну пријаву поднијела и против Делића.

Делић је 2004. године више сати саслушаван у полицији на околности његових сазнања о убиству Јовановића. О томе је недавно говорила у јавности његова адвокатица, Татјана Павличић.

„Иван Делић се у времену убиства Душка Јовановића налазио у Великој Британији. По доласку у Црну Гору дао је изјаву у Управи полиције, када су га у истражним радњама по предмету убиства новинара Душка Јовановића саслушали полицијски службеници, конкретно господин Тихомир Гачевиц. Том приликом му је узет ДНК материјал од стране службеника Кожара ради свеукупних анализа и провјера“, наведено је у недавном реаговању Делићеве адвокатице на писање „Вијести“ о убиству Јовановића.

Други актер је Беранац Вук Вулевић, такође обухваћен кривичном пријавом у акцији „Генерал“.

Вулевић је послије хапшења у Београду 2005. године изручен Црној Гори, гдеј је био у затвору до децембра 2009. године. Једна за другом падале су оптужбе против њега, за убиство Јовановића, за кријумчарење 200 килограма кокаина, шверц кафе, утају пореза…

Лист „Дан“ тих година писао је да су га затвору посјећивали најутицајнији функционери Службе државне безбједности Црне Горе. Подаци београдског “Блица”, с друге стране, указују на то да су опструкције истрага које су вођене против Вулевића биле најсложеније јер је он једина особа која би прстом могла да упре у наручиоце атентата на Јовановића.

Полицијска сазнања до којих је раније дошао „Блиц“ указују да је Вулевић прије убиства уредника “Дана” у Подгорици имао састанак са неколико утицајних особа, и то у локалу у близини зграде СДБ, која је у то време промијенила назив у Агенција за националну безбједност. Но, све те сумње никада нијесу преточене у доказе и никада није покренут судски поступак против Вулевића за учешће у овом злочину.

Славица Шћекић, сестра убијеног полицијског инспектора Славољуба Шћекића, изјавила је да је њен брат расвијетлио убиство Душка Јовановића.

Она је то саопштила у емисији „Реферат“. Шћекић је истакла да је њен брат направио записник у којем је, између осталог, навео да је Вулевић пуцао на Јовановића, уз помоћ Муше Османагића.

„На том записнику је писало да је Вук Вулевић пуцао са задњег сједишта, наслонивши десну руку на раме Муше Османагића, који је сједио на мјесто сувозача, да му рука не задрхти и тако је пуцао и убио Душка Јовановића“, изјавила је Шћекић у емисији “Реферат”.

Полицијски функционер Славољуб Шћекић, који је убијен 30. августа 2005. године, открио је име убице Јовановића и то га је, сматра његова сестра, коштало живота. Шћекић је саслушана након ове изјаве у Вишем тужилаштву, али до данас није познато у којој је фази истрага.

Ту је и Леон Дрешај, такође актер у предмету „Генерал“. Леон Дрешај је привођен након убиства Јовановића у мају 2004. године. Био је у пријатељским односима са Вулевићем и Мандићем, кобне вечери виђен је са њима у дискотеци „Манија“. Био је помињан у вези са бомбашким нападима на луксузни хотел „Сплендид“ у Бечићима. Према медијским извјештајима, Дрешаја је хапсила и албанска полиција. У истрази о убиству Јовановића саслушаван је и његов брат Виктор.

Дамир Мандић је осуђен на деветнаестогодишњу робију због учешћа у убиству Јовановића.  Он је временом добио могућност да викендом излази из затвора и користи годишњи одмор у кругу породице.

Јутрос је у саслушан у Специјалном тужилаштву у предмету „Генерал“ и враћен је назад у УИКС.

За Мандића је навођено да је од 1997. године у контакту са тајним службама и да му је од њих наложено да дистрибуира оружје присталицама тадашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Мандић је у свједочењу навео да је раније од МУП-а добијао и аутоматско оружје-пушке, које није задуживао, а неке од њих је давао људима за које му је из полиције речено да им да пушке, али се не сјећа ничег карактеристичног вазно за то оружје.

Мандић је у априлу 2016. године правоснажно осуђен на 19 година затвора. Али првом пресудом судије Радована Мандића, Дамир Мандић је крајем 2006. године ослобођен оптужбе да је као саизвршилац убио Јовановића и био је на слободи двије и по године.

Апелациони суд укинуо је ту пресуду, након чега је вијеће судије Лазара Аковића, у априлу 2009. осудило Мандића на 30 година затвора.

Одлучујући по жалбама, казна је смањена на 18 година, али је и ту пресуду укинуо Уставни суд. Напокон је у априлу 2016. године правоснажно осуђен на 19 година затвора.

Истражитељи званично нијесу открили ко је пуцао у Јовановића након што је изашао из редакције.

Ни послије 20 убиство Јовановића није расвијетљено и не зна се ко су налогодавци, финансијери и организатори злочина. 

Лист „Дан“ писао је тих година о бројним аферама тадашње црногорске власти и шверцу цигарета и наркотика.