Није тајна да дипломатске активности амбасадора Црне Горе у Вашингтону, Јована Мирковића, код дијела функционера владајуће коалиције изазивају незадовољство, а потврда томе могао би да буде, како пише и подгорички Монитор, састанак који је Мирковић средином фебруара имао са америчким званичницима у Вашингтону. Том приликом амбасадор Мирковић је рекао да би губитак власти Александра Вучића вјероватно ослабио неке од његових црногорских марионета, по свој прилици мислећи на партије конституенте некадашњег Демократског фронта (ДФ). Тако је извјештај, који је амбасада упутила матичној кући у Подгорици, додатно продубио постојеће незадовољство коалиционих партнера из редова српског народа. Изјава се може протумачити као скандал и по устаљеној дипломатској пракси амбасадор би могао да буде и опозван.

Од устаљене праксе слања у Вашингтон дипломата блиских браћи Ђукановић није се одустало ни овај пут, а они који познају амбасадора Мирковића тврде да се ради о особи која би интересе државе подредила интересима породице некадашњег премијера и предсједника.

Како наводи Монитор, амбасада је такође запоставила црногорски кокус у конгресу, који се осуо и спао на једну конгресменку – Демократу из државе Мејн, Шели Пингри, за разлику од српског кокуса који је нарастао на преко 30 конгресмена. Наводи се и да је садашњи министар спољних послова и ранији амбасадор Србије у Америци, Марко Ђурић, изјављивао да је захваљујући снази српског кокуса спријечено неколико антисрпских резолуција које су предлагали албански лобисти.

Амбасадори старога режима

Ослобађање од узданица старог режима тешко иде и на европском континенту.

Крајем јануара влада је усвојила предлог за постављање 14 нових амбасадора. Листа је усаглашена са предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем. Из српских партија у власти чуле су се примједбе да се у дипломатију шаље провјерени кадар Демократске партије социјалиста (ДПС) и Милана Роћена, некадашњег министра иностраних послова и човјека од повјерења Мила Ђукановића.

У мисију при УН-у у Њујорку послата је Драгана Радуловић, бивша савјетница за инострану политику и безбједност премијера Душка Марковића.

Вељко Милоњић је добио амбасадорско мјесто у Варшави. Остао је упамћен по тзв. кокаинској афери из 2015. године, док је обављао посао генералног конзула у Минхену. Њемачка полиција је средином октобра 2015. на граници са Аустријом ухапсила приватног превозника из Подгорице, Сашу Мугошу, и то због дроге која је пронађена у камиону који је био под дипломатском пломбом и са пропратним папирима тадашњег црногорског Министарства вањских (спољних прим. ред. ИН4С) послова и европских интеграција. Министарство, којим је управљао Игор Лукшић, саопштило је тада да Мугоша „повремено, као приватни превозник, пружа услуге превоза-пресељења дипломатских службеника МВПЕИ“. Лукшић је догађај пријавио Управи полиције и тужилаштву. Запечаћена дипломатска пошта или пошиљке, по Бечкој конвенцији, уживају дипломатски имунитет, и по правилу, не подлијежу царинском и другом прегледу. Милоњић је негирао да има везе са дрогом, да би након тога био враћен у земљу док је генерални конзулат у Минхену затворен. Возач Саша Мугоша осуђен на 6 година затвора, а након што је одлежао двије и по године враћен је у Црну Гору.

Влада Душка Марковића у прољеће 2018. именовала је Милоњића за привременог шефа Директората за економску и културну дипломатију. Тужилачке истраге и суђења није било.

За новог амбасадора у Турској постављена је Душанка Јекнић, сива еминенција ДПС-а, која је још од деведесетих година прошлог вијека везана за послове породице Ђукановић. Често је повезивана с пословима шверца цигарета, а нису изостали ни контакти са италијанским мафијашима. Међутим, услед недостатка доказа италијанско тужилаштво против ње никада није спровело поступак до краја.

Најзад, Влада Црне Горе је преко Министарства вањских послова и министра Ервина Ибрахимовића крајем фебруара позвала већину амбасадора у Европи и Сједињеним Америчким Државама (САД) да 6. марта дођу на консултације.

Нова политичка реалност

Према неким информацијама, премијер Милојко Спајић имао је неколико одвојених састанака, на којима је изложио нову политичку реалност условљену доласком Доналда Трампа на чело САД-а. Спајић је наложио амбасадорима да наставе подршку ЕУ и чланству Црне Горе у тој организацији. Истовремено је тражио да се црногорски амбасадори уздрже од критике према новој администрацији у САД-у и да се не упуштају у било какве коментаре садашњих размимоилажења између САД-а и европских савезника.

Овакав избалансирани став Владе Црне Горе видио се већ 11. марта на састанку највиших европских војних званичника у Паризу, на којем се разговарало о модалитетима подршке Украјини након америчке најаве обуставе војне помоћи.

Док састанку нису присуствовали Американци, Европљани су демонстрирали став да би могли бити дио сигурносног оквира у случају примирја између Украјине и Русије.

Након што је агенција АП јавила да су Црна Гора и Хрватска једине европске чланице НАТО-а које нису одговориле на позив за састанак у Паризу, савјетник премијера за безбједност и одбрану Тодор Горановић је за Радио Слободна Европа (РФЕ) потврдио учешће Црне Горе на састанку.

Ипак, послат је замјеник војног представника при НАТО команди у Бриселу уз образложење да је „начелник Генералштаба Зоран Лазаревић у службеној посјети Бугарској.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: