Директно: Шмркање или пушење

Пише: Мишо Вујовић

Прочитах текст : “Кокаински лоби руши шверцере цигара”, који говори о рату два картела у Црној Гори: кокаинског и дуванског. Један клан је оличен у председнику, други у премијеру. Напросто у такве инсинуације не могу да поверујем. У сред придруживања један да шмрче други да увлачи. Много је то и за Буксовце, а камо ли за озбиљне новине. Не каже се залуду “паре кваре човека”. Због пара се браћа разбрате и постану најљући непријатељи. Због новца кумства пуцају. Нигде на свету нема више раскумљених као на нашим просторима. А кумство је некада било светиња. Бог на небу кум на земљи, говорило се. Данас су Бога суспендовали а кумства су интересна. Актуелна. Ако се добро не истале кум је под земљом. Осим због новца ређе ради сујете долази до жестоких сукоба међу дојучерашњим пријатељима и кумовима. Међутим постоји још један феномен то је свеприсутни синдром оцеубиства. Како тврде упућени премијер, духовно и политичко чедо председника фронтално је кренуо на свог ментора, као што је и његов ментор елиминисао своје политичке мецене од Видоја, Момира, Слободана, Светозара, најпрагматичнијег демагога планете, до целе лепезе пословних партнера.

Ако кроз ову призму посматрамо Трампове изјаве о једном и другом, а председник САД је одлично информисан човек, што ће рећи да је председник Монтенегра већ остао без подршке САД-а, а премијер је свакако неће добити. 
Но вратимо се дуванско-кокаинском сукобу између оца и сина у коме ће свакако једног дана неко бити поражен. До тада једино је извесно да народ у Црној Гори, ма како се декларисао, шмрче маглу и гута прашину, док власт и доброухлебљена “опорба”, част изузецима, уживају у изобиљу свега што доносе бенефити државног бувљака и транзитног шверца кокаином и дуваном. Благодат демократије је да свако може да бира: Да ли да шмрче или да попуши.
Покојни професор Ристо Вукчевић председник Народне скупштине Црне Горе покушава да позове посланике на заседање након паузе’:

“ Ко је пошушио нека улази ко није нека попуши”!
Очито је да ће, ако већ није, у том дувању или ушмркивању, попушити Црна Гора. Њен пут од олтара части и образа до депоније морала, издаје и самопорицања има је неколико фаза. Прва је ампутација душе и крваво коло победника, друга постављање идеолошке протезе као нове вертикале са озбиљним системом у ком се знало шта ко ради и трећа слом свих система и тотална криминализација друштва. У том харакирију државе нестао је и она етички коректив средине, јачи од било које санкције.

Провизоријум клептоманије избрисао је границу између криминала и државе, а политичари који воде такву државу постали су недодирљиви предступници око којих се врти и званични и тајни живот. Врх те пирамиде тргује судбином народа, руинираног и дрзорјентисаног тако да је шверц наркотика и дувана само логична последица свеукупног стања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: