Директор Директората за заштиту и спашавање Миодраг Бешовић: Унапређујемо сервисе који су на услузи грађанима

Директор Директората за заштиту и спашавање МУП-а Миодраг Бешовић казао је у интервјуу Борби да је Директорат претходне године спровео мноштво активности.

„Донесен је низ аката: измјене и допуне правилника који се односе на јединице цивилне заштите, Рјешење о именовању Коордионационог тима за заштиту и спашавање, Наредба о забрани продаје и употребе пиротехничких средстава разреда ИИ петарди, Одлука о измјени одлуке о утврђивању коефицијента зарада и додатка на зараду запослених у Авио-хеликоптерској јединици МУП-а, Одлуку о измјенама Одлуке о образовању Одбора за смањење ризика од катастрофа“, казао је Бешовић.

Говорио је и о обукама и тренинзима и казао да је у 2022. години организован значајан број штабних и теренских вјежби у Црној Гори, као и одлазак службеника и спасилачких тимова на регионалне и међународне вјежбе.

Оперативно комуникациони центар 112 Директората за заштиту и спашавање, у периоду 01.01-26.12.2022. године, примио је 216 016 позива од чега је 14 800 случајева било за хитне службе, и то: 7616 случајева за Управу полиције, 5521 за Завод за хитну медицинску помоћ, 1598 за службе застите и спашавања, као и 165 из домена Дректората, тврди Бешовић и додаје да је ОКЦ112 координирао са 55 акција трагања и спашавања у планинама у којима је спашена 91 особа, од чега су 79 били страни а 12 црногорски држављани.

„Нажалост у тим акцијама смо имали и 9 преминулих особа, и то 3 страна и 6 наших држављана“, казао је Бешовић.

Које је најзначајније активности Директорат за заштиту и спашавање спровео у 2022. године у области превентиве?

Директорат за заштиту и спашавање поред оперативних и санационих мјера и активности заштите и спашавања спроводи и низ превентивних активности. Те активности везане су за нормативно уређење система заштите и спашавања, едукацију, кампање на разне теме, поготову оне у току пожарне и плавне сезоне, израду кључних стратешких докумената, итд.

У дијелу нормативних активности, током ове године, донесен је низ аката: измјене и допуне правилника који се односе на јединице цивилне заштите, Рјешење о именовању Коордионационог тима за заштиту и спашавање, Наредба о забрани продаје и употребе пиротехничких средстава разреда ИИ петарди, Одлука о измјени одлуке о утврђивању коефицијента зарада и додатка на зараду запослених у Авио-хеликоптерској јединици МУП-а, Одлуку о измјенама Одлуке о образовању Одбора за смањење ризика од катастрофа. Такође, у завршној процедури је и доношење Закон о измјенама и допунама Закона о превозу опасних материја и Закон о измјенама и допунама Закона о експолозивним материјама.

Када је планска документација у питању, израђен је Национални план заштите и спашавања од радијационих и нуклеарних несрећа, дате су сагласности на Општински план заштите и спашавања од клизишта и одрона општине Бијело Поље и на Општински план заштите и спашавања од метеоролошких појава општине Пљевља. Такође, у 2022. години Директорат је издао 63 сагласности на предузетне планове заштите и спашавања од пожара и на један план заштите и спашавања од техничко-технолошких несрећа.

Као земља потписница Сендајског оквира, у овој години, Црна Гора имала је обавезу да извјести о реализацији циљева Сендајског оквира. Директорат за заштиту и спашавање израдио је Извјештај о спровођењу Сендаи оквира за смањење ризика од катастрофа за период 2015-2022. у Црној Гори, а који ће бити предмет разматрања на састанку Генералне скупштине Уједињених нација следеће године. Он представља свеобухватну анализу активности које су спроведене у првом периоду спровођења Сендаи оквира у Црној Гори и то од стране свих релевантних институција које се баве спровођењем активности смањења ризика од катастрофа. Ово је прва анализа урађена на овај начин, а Црна Гора једна од првих држава која је извјештај доставила, и обухватила је пресјек свих активности са посебним освртом на потребе и области које је потребно у наредном периоду унаприједити.

Такође, током ове године започета је и израда ,,Процјене способности управљања ризицима Црне Горе” коју финансира Европска комисија – Генерални Директорат за цивилну заштиту и активности хуманитарне помоћи. Пројекат је почео 1. априла 2022. године и очекује се да ће бити завршен до краја септембра 2023. године. У оквиру овог документа биће анализирани технички, административни и финансијски капацитети државе са аспекта одговора на све препознате ризике у ,,Процјени ризика од катастрофа Црне Горе”.

Директорат за заштиту и спашавање током године реализовао је и низ различитих програма и пројеката у области смањења ризика од катастрофа и то са посебним фокусом на подизање свијести предшколске и школске популације о теми која се односи на смањење ризика од катастрофа, а све у циљу разумијевања ризика од катастрофа и начина спровођења мјера превенције, као и мјера које се спроводе током и након катастрофа. Реализацијом међупредметног програма за смањење ризика од катастрофа имамо континуирану едукацију дјеце и наставника у области смањења ризика од катастрофа, што је најбољи модел континуитета подизања свијести у области смањења ризика од катастрофа. Током ове године одржан је семинар на тему психо – социјалне подршке дјеци/ученицима у стресним ситуацијама на којем је обучен 21 полазник из свих васпитно-образовних установа у Беранама (директори, психолози, педагози). У васпитно-образовној установи „Ђина Врбица“ одржана су четири семинара и обучено 156 васпитачица. Такође, едуковано је и 38 директора средњих стручних школа на тему израде предузетних планова и смањења ризика од катастрофа. За наставно особље у школама (професори биологије, историје, физике, географије, физичког васпитања, учитељима и педагозима, итд) одржано је 5 семинара и обучен 121 полазник.

Када су у питању активности везане за неексплодирана убојна средства, током 2022. године службеници Одсјека за неексплодирана убојна средства (НУС) реализовали су преко 250 акција из своје надлежности, а том приликом прикупљено је преко 10 тона НУС-а са цијеле територије Црне Горе (са копна и из воде). Поред тога реализовали су и 12 акција уништавања НУС-а на лицу мјеста (средства која нису смјела да се помјерају због безбједности), од тога 10 акција на копну и 2 под водом.

Директорат за заштиту и спашавање је током ове године издао и: 458 рјешења на мјере заштите од пожара, 237 рјешења о превозу наоружања, војне опреме и робе двоструке намјене, 704 рјешења за превоз експлозивних материја у унутрашњем превозу/увозу/ извозу/ транзиту, 10 рјешења о превозу оружја, 37 рјешења за превоз пиротехничких средстава, 1 рјешење за стављање у промет експлозивних материја, 2 рјешења о верификацији АДР Сертификата за савјетника за безбједност и 1 рјешење о укидању дозволе за вршење дјелатности минирања.

Дато је 40 мишљења на нацрт урбанистичко-техничких услова, 150 сагласности за увоз/извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намјене, 8 сагласности за превоз радиоактивних материја, 9 мишљења за увоз експлозивних материја, 12 мишљења на безбједан смјештај оружја и муниције, 162 дозволе за набавку експлозивних материја, 3 дозволе за вршење послова надземног минирања, 182 Увјерења за утовар/истовар опасних материја, 41 дозвола за извођење ватромета, 66 АДР сертификата за возаче и 2 евиденције привредног друштва за сервисирање ПП апарата. Поступано је и по 88 захтјева за сагласности за превоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намјене Министарства економског развоја и туризма, Министарства вањских послова и Министарства одбране.

Које су најзначајније обуке и тренинзи спроведени у 2023. години?

Једна од надлежности Директората за заштиту и спашавање односи се и на оспособљавање и усавршавање припадника јединица цивилне заштите, специјалистичких и добровољних јединица, као и надзор у погледу функционисања и опремања оперативних јединица за заштиту и спашавање. У овој години, у оквиру пројекта САФЕ ТОГЕТХЕР – Превенција ризика у прекограничном подручју, који Директорат за заштиту и спашавање, као водећи партнер, имплементира са пројектним партнерима градовима Градишка (БиХ) и Дарувар (Хрватска), у склопу ИПА ИНТЕРРЕГ програма прекограничне сарадње између Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе отворен је и Тренинг центар за заштиту и спашавање у Подгорици (друга фаза Ватрогасног дома – Службе заштите и спашавања Главног града, површине 1.485 м²) са полигоном за извођење практичне обуке у Рогамама. Тренинг центар треба да доведе до унапређења система заштите и спашавања, прије свега, кроз спровођење стручног оспособљавања и усавршавања оперативних јединица за заштиту и спашавање, али и других субјеката система заштите и спашавања, као и самих грађана и јачања људских капацитета за реаговање у случају елементарних непогода и других несрећа.

Када су обуке у питању у 2022. години, укупно је обучено 183 ватрогасаца-спасилаца и осталих полазника из система заштите и спашавања, и то по темама:

Поплаве (ресцуе3) – 10 полазника;
Пожар отвореног простора – 20 полазника;
Пожар затвореног простора-тренинг тренера – 5 полазника;
Пожар затвореног простора – 2 полазника;
Прва помоћ у ванболничким условима (основни ниво) – 14 полазника;
Прва помоћ у ванболничким условима (напредни ниво) – 12 полазника;
Систем заштите и спасавања – 13 полазника;
Превазилажење професионалног стреса – 16 полазника;
Смањење ризика од катастрофа – 14 полазника;
Процедуре механизама уније за цивилну заштиту – 21 полазник;
Андрагошко оспособљавање – 11 полазника;
Руковођење и координирање у заштити и спашавању – 17 полазника;
Картографија и прва помоћ – 10 полазника;
Обука за вође потрага у руралним предјелима (основни) – 10 полазника;
Обука за вође потрага у руралним предјелима (напредни) – 8 полазника;
У 2022. години организован је и значајан број штабних и теренских вјежби у Црној Гори, као и одлазак службеника и спасилачких тимова на регионалне и међународне вјежбе. Ове активности углавном су спроведене кроз пројекте и програме које спроводимо са међународним партнерима, а неке од најзначајних су:

Регионална штабна вјежба на тему реаговања у случају земљотреса спроведена је 15. и 16. јуна 2022. године у Кумбору у склопу пројекта БАЛАНЦЕ – Управљање земљотресима вец́их размјера на западном Балкану кроз заједничке активности прекограничне сарадње, који се имплементира у оквиру Механизма Уније за цивилну заштиту. На њој се симулирао одговор на разоран земљотрес јачине 6.6 јединица Рихтерове скале, који је по сценарију погодио подручје Херцег Новог. На вјежби је учествовало 65 представника Конзорцијума пројекта из Црне Горе (Директорат за заштиту и спашавање, Завод за хидрометеорологију и сеизмологију и ДОО ПАГ – Пројецт Адвисорy Гроуп), Албаније, Хрватске, Бугарске, Италије, Грчке, Кипра и Шпаније. Поред представника Конзорцијума пројекта, на вјежби су учествовали и представници Управе полиције, Управе прихода и царина, Црвеног крста Црне Горе, општинских тимова за заштиту и спашавање из Котора, Тивта и Херцег Новог и локалних служби, служби заштите и спашавања из Котора, Тивта, Херцег Новог, Будве и Бара и Мреже за афирмацију радиоаматерског покрета – МАРП. Током два дана вјежбе учесници су тестирали процедуре координирања и руковођења активностима заштите и спашавања у случају разорног земљотреса, увјежбавали и тестирали успостављене процедуре за тражење и примање међународне помоћи преко Механизма Уније за цивилну заштиту у случају земљотреса, као и увјежбавали спровођење ЕУ смјерница за подршку земље домаћина. У оквиру истог пројекта, у периоду од 10. до 14. октобра 2022. године, на 12 локација у Котору, Тивту и Херцег Новом, одржана је и међународна теренска вјежбе на тему реаговања у случају земљотреса – БАЛАНЦЕ 2022. На вјежби је учествовало близу 500 учесника из Црне Горе и иностранства, укључујући и спасилачке тимове из Албаније, Бугарске, Италије, Грчке и Кипра и тимове Црвеног крста Србије и Словеније. Такође, на вјежби је учествовао и црногорски тим за трагање и спашавање из рушевина, тим Црвеног крста Црне Горе, општински тимови за заштиту и спашавање Котор, Тиват и Херцег Нови, представници различитих министарстава, управа и агенција, службе заштите и спашавања, добровољна ватрогасна друштва, специјалистичке јединице за заштиту и спашавање и други субјекти заштите и спашавања који се укључују у активности заштите и спашавања у случају земљотреса, као и тим Европске уније за цивилну заштиту. На вјежби су се тестирале процедуре примања међународне помоћи у случају разорног земљотреса и увјежбавале процедуре из Смјерница Европске уније за Подршку земље домаћина (ХНС). Вјежба је омогућила тимовима да увјежбавају технике трагања и спашавања из рушевина, употребу нових технологија, међусобну сарадњу и интероперабилност. Такође, на овој вјежби спроводиле су се и активности на заштити културних добара, као и симулирало пружање помоћи особама са инвалидитетом у случају земљотреса.

Вјежба командног мјеста на тему реаговања у случају поплава, спроведена је 7. и 8. јула 2022. године, у Рожајама кроз Вишекориснички ИПА програма који се односи на заштиту од поплава и управљање ризиком од шумских пожара – ИПА ФФ. На вјежби су учествовали чланови рожајског Општинског тима за заштиту и спашавање, представници Директората за заштиту и спашавање МУП-а, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управе за воде и Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе.

У оквиру пројекта РеспонСЕЕ, који се имплементирао у оквиру Механизма Уније за цивилну заштите, црногорски тим за трагање и спашавање из рушевина кога су сачињавали представници Директората за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова, Управе полиције, Црвеног крста Црне Горе и служби заштите и спашавања општина Котор, Тиват, Херцег Нови, Будва, Бар, Улцињ, Беране и Пљевља, учествовао је на међународној теренској вјежби “РеспонСЕЕ” на тему реаговања у случају земљотреса, која је спроведена, у периоду од 26. до 29. априла 2022. године, на подручју Сарајева и Источног Сарајева;

У оквиру пројекта СЕЕ МЕ (Сигурни и једнаки у ванредним ситуацијама), који се имплементира у оквиру Механизма Уније за цивилну заштиту, 28. октобра 2022. године у Подгорици, одржана је панел дискусија о повећању безбједности и сигурности особа са инвалидитетон (ОСИ), којој су присуствовали представници удружења и организација особа с инвалидитетом (ОСИ) и особе с инвалидитетом и представници служби заштите и спашавања из Даниловграда, Пљеваља и Берана, Управе полиције, Министарства рада и социјалног старања, Завода за хитну медицинску помоћ и координатори пројекта из Министарства унутарњих послова Републике Хрватске. Кроз дискусију су представљени проблеми и неразумијевања са којима се срећу особе с инвалидитетом, истакнуто непознавање одређених протокола које треба слиједити приликом пружања помоћи ОСИ, препознати недостаци у систему заштите и спашавања и дате препоруке које треба да доведу до повећања безбједности и сигурност у случају елементарних непогода и других несрећа. У оквиру овог пројекта, 13. и 14. децембра 2022. године у Подгорици, одржана је и међународна конференција на тему Особе са инвалидитетом једнаке и сигурне у хитним – ванредним ситуацијама. У пажљиво одабраним темама и изванредно презентованим садржајима учесници су анализирали компаративна искуства, научене лекције и домете у овој области. Констатовано је да је ово проблематика која нема адекватан третман у државама региона, али охрабрују бројне иницијативе које показују да се постојеће стање мијења на боље. Отворена су бројна питања која су суштински важна за ОСИ када им треба помоћи у акцијама заштите и спашавања. Такође, драгоцјен материјал који је презентован на овој конференцији послужиће као основа у конципирању и изради будућих протокола за поступање са особама са инвалидитетом у хитним или кризним ситуацијама.

Можете ли нам објаснити суштину и сврху Фонда за заштиту и спашавање као и колико је средстава опредијељено за рад општинских служби заштите и спашавања?

Фонд средстава за заштиту и спашавање утврђен је 2016. године, када је допуњена одредба члана 116 Закона о заштити и спашавању, јер су средства за финансирање система заштите и спашавања из буџета Црне Горе и осталих извора покривала само текуће издатке, док су се друге активности финансирале из донација или кроз ИПА пројекте. Ради обезбјеђивања додатних намјенских средстава за финансирање у области смањења ризика од катастрофа, утврђен је Фонд средстава за заштити и спашавање, чији приходи се остварују из буџета за текућу годину и намјенских прихода буџета, који су дефинисани као намјенски приходи Фонда.

Из средстава Фонда за заштиту и спашавање, сходно расписаном јавном конкурсу за расподјелу средстава Фонда за заштиту и спашавање за 2022. годину извршена је расподјела 94.776,71 еура различитим учесницима система заштите и спашавања за имплементацију 10 пројеката (општине Мојковац, Жабљак, Беране, Плужине, Никшић и Котор, Национални паркови Црне Горе, Савез радио аматера и добровољна ватрогасна друштва Кртоли и Брестице).

Можете ли нам навести најзначајније активности ОКЦ 112 у 2022. години?

Оперативно комуникациони центар 112 Директората за заштиту и спашавање, у периоду 01.01-26.12.2022. године, примио је 216 016 позива од чега је 14 800 случајева било за хитне службе, и то: 7616 случајева за Управу полиције, 5521 за Завод за хитну медицинску помоћ, 1598 за службе застите и спашавања, као и 165 из домена Дректората. Такође, ОКЦ112 је координирао са 55 акција трагања и спашавања у планинама у којима је спашена 91 особа, од чега су 79 били страни а 12 црногорски држављани. Нажалост у тим акцијама смо имали и 9 преминулих особа, и то 3 страна и 6 наших држављана.

Извор: Борба.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: