Директорка АСК сакрила приход од 70.000 евра

Директорка Агенције за спречавање корупције (АСК) Јелена Перовић сакрила је од јавности продају стана и приход од 70.000 евра.

Званични подаци на сајту Агенције показују да она није поднијела посебан извјештај 30 дана након што је продала наслијеђену некретнину.

Према документацији којом “Вијести” располажу, стан је продала у септембру 2022. године, а прије закључења уговора о купопродаји некретнине, исплаћено јој је 22.000 евра.

Тај новац није пријављен посебним извјештајем, док је остатак од 48.000 искоришћен за затварање кредита које је имала у једној од комерцијалних банака које послују у Црној Гори.

Перовић је у августу 2021. године доставила ванредни извјештај, којим је пријавила да је наслиједила стан од 43 метра квадратна. Исту некретнину продала је годину касније.

Податке о продаји стана, “Вијести” су прибавиле уз помоћ МАНС платформе за подршку истраживачким новинарима.

“Директорица Агенције… Јелена Перовић није имала законску обавезу, као што је нема нити један други јавни функционер, да приликом продаје некретнине достави извјештај о увећању имовине преко 5.000 евра, јер се у конкретном случају не ради о увећању имовине, већ о њеном преласку из непокретне у покретну. Директорица Перовић је обавијестила Агенцију о продаји предметног стана и доставила уговор”, одговорили су из АСК на питање “Вијести” због чега Јелена Перовић није пријавила промјену имовине након продаје стана, односно због чега та трансакција није евидентирана у званичној бази, доступној јавности.

Закон о спречавању корупције је јасан – ванредни извјештај подноси се у случају промјена из извјештаја који се односе на увећање имовине преко 5.000 евра, у року од 30 дана од дана настанка промјене. Тај пропис, такође, предвиђа новчану санкцију у распону од 500 евра до 2.000 евра за јавне функционере који нијесу испунили законске обавезе.

Директор Истраживачког центра Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Дејан Миловац казао је “Вијестима” да АСК наставља да ради на успостављању праксе, у најмању руку, креативног тумачења закона, на шта су раније упозоравали.

“Још на примјеру бивше предсједнице Врховног суда, Весне Меденице, указивали смо на то да постоји реална опасност да тумачење о ‘промјени облика имовине’ буде неформално усвојено од стране АСК-а као правило по којем ће се одлучивати у сличним случајевима и када то некоме буде одговарало”, казао је Миловац.

Из МАНС изнова указују на потребу да АСК као институција буде из темеља реформисан, а законски оквир буде усклађен са ониме што су европски стандард и узме у обзир оно што су специфичности контекста Црне Горе.

“Ми већ годинама имамо институцију чији руководећи кадар не може бити модел понашања било ком јавном функционеру када је у питању професионални интегритет, али како и на овом случају видимо, ни базично поштовање закона и прописа ове државе. Посебно је проблематично што говоримо о једној од институција која би, када је у питању провјера имовине, требало да буде прва одбрана од конфликта интереса и корупције”, упозорава Миловац.

Весна Меденица „нулти случај“

Одговором који се односи на Перовић, Агенција је и званично обавијестила функционере да продаја непокретности не представља промјену имовине.

Међутим, Агенција је такав став први пут обзнанила у новембру 2019. године у случају бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице. Агенција је тада тврдила да Меденица није прекршила закон када није пријавила да је продала земљиште у Колашину за око 140.000 евра.

У образложењу одлуке, коју потписује тадашњи помоћник директора Саво Милашиновић, стоји да је за тадашњу шефицу Врховног суда у 2016. години извршена провјера и да нијесу утврђена било каква одступања у односу на податке који се воде у званичним евиденцијама других државних органа.

Меденица је у јулу 2015. продала више од 27.000 метара квадратних за 139.000 евра, а никада није поднијела ванредни извјештај о увећању имовине, иако је тадашњи Закон о конфликту интереса прописивао да је због промјене у имовини већој од 5.000 евра, морала поднијети посебни имовински картон.

Подаци колашинског Секретаријата за привреду и финансије, у које је 2019. имао увид Истраживачки центар МАНС-а, показују да је Меденица своје парцеле у селу Равни продала по цијени која је чак десет пута била већа од тржишне процјене. Колашински Секретаријат за привреду и финансије 2015. је утврдио да је тржишна вриједност око 27.000 метара квадратних била нешто више од 12.000 евра, односно у просјеку око 0,40 евра по квадрату. Меденица је то земљиште продала за око пет евра по квадрату, односно десет пута више од тржишне цијене по којој је Општина Колашин обрачунала порез.

Она је, након што је МАНС објавио истраживачку причу, у реаговању тврдила да је земљиште продала “испод цијене”.

Специјално државно тужилаштво подигло је оптужницу против бивше шефице Врховног суда Весне Меденице, њеног сина Милоша и више других особа, за кривична дјела – стварање криминалне организације, кријумчарење, давање и примање мита, противзаконити утицај и навођење на противзаконити утицај, злоупотреба службеног положаја, шверц дроге, недозвољено држање оружја, наношење тешке тјелесне повреде и спречавање доказивања.

Случај бившег директора АСК Сретена Радоњића

Ни претходник Јелене Перовић, бивши директор Агенције Сретен Радоњић није пријављивао кредит од 40.000 евра, који је добио од Владе под повољним условима. Радоњић је кредит добио у јануару 2018. године, а први пут га је пријавио 2020.

Тако је тек након двије године постално познато да Радоњић враћа мјесечно 73,5 евра за кредит који му је Владина Комисија за стамбена питања додијелила у јануару 2018. године, а којим, како је пријавио, располаже од 21. децембра исте године.

Из Агенције су тада “Вијестима” казали да је Радоњић све урадио по Закону, односно да је накнадо пријавио кредит.

Радоњић је у августу казао да до тада “нијесам реализовао наведена кредитна средства (адаптацијом, куповином и сл.), па самим тим то није ни могло бити евидентирано као промјена у имовинском картону за 2018. годину”.

Случај Ивана Брајовића

Недавно је Јелена Перовић ставила потпис и на одлуку према којој ни бивши високи државни функционер Иван Брајовић није имао обавезу да пријави да је продао нешто око 4.500 метара квадратних земљишта у близини Даниловграда за 150.000 евра.

Образложење је било исто – ради се о “промјени облика имовине – из непокретне у покретну”.

У одлуци стоји да се Брајовић није огријешио о тадашњи Закон о спречавању сукоба интереса и да није имао обавезу да поднесе ванредни извјештај усљед промјене имовине више од 5.000 евра, иако је земљиште у Косићу 2013. продао за 150.000.

Перовић још наводи да је, током испитног поступка, Брајовић саопштио да је земљу продао “да би вратио дугове које је имао”.

“…Односно да је у потпуности вратио дугове које је имао код Подгоричке банке. Сматра да је ту промјену пријавио кроз извјештај о имовини и приходима за 2013. гдје није навео да постоји кредит код Подгоричке банке, који је пријавио у извјештају за 2012. годину”, стоји у одлуци Перовић, која је анонимизирана, али се из садржине закључује о којем је функционеру ријеч.

Даље се наводи да је Агенција извршила увид у своју базу података, Уговор о купопродаји земљишта, увид у кредитни налог о измирењу дугова према Подгоричкој банци од 30. децембра 2013, али и кредитни налог према Атлас банци од истог датума.

“Увидом у Уговор о купопродаји од 26. октобра 2013. утврђено је да је бивши јавни функционер … продао привредном друштву ‘Фри енерџи’ имовину означену у листу непокретности бр. 39 КО Јастреб, као катастарска парцела 3005, Косић, ливада 3. класе, површине 4.467 квадрата, за износ од 150.000 евра. Увидом у кредитни налог о измирењу дуговања према Подгоричкој банци, утврђено је да је бивши јавни функционер уплатио на рачун Подгоричке банке 49.097 евра на име стамбеног кредита”, наводи се у одлуци.

Агенција је, стоји у одлуци, увидом у кредитни налог о измирењу дуговања према Атлас банци, сада у стечају, утврдила да је Брајовић на рачун те банке уплатио 70.535, 93 евра.

Агенција, међутим, не наводи која је сврха уплате Брајовића Атлас банци.

Према доступним подацима, Брајовић је у годишњем извјештају о имовини и приходима за 2012. годину пријавио три кредитна задужења, и то у Подгоричкој (50.000 евра), Хипо Алпе адриа (60.000 евра) и Црногорској комерцијалној банци (30.000). Није имао задужења у Атлас банци, у власништву бизнисмена Душка Кнежевића.

Годину касније, након продаје земљишта, пријављује кредитна задужења у Хипо Алпе адриа и Црногорској комерцијалној банци.

Душко Кнежевић је почетком 2019. довео у везу продају земљишта у Косићу са отплатом дуга Брајовића по риволвинг картици у Атлас банци. Тај дуг Брајовић никада није пријавио Агенцији за спречавање корупције, а према тадашњим тврдњама Кнежевића, радило се о око 50.000 евра.

“Још од 2013. године према Атлас банци немам никаквих дуговања. На новинарско интересовање сам већ одговорио да сам дуговање на картици измирио продајом дијела наслијеђене земље. О томе постоји документација код свих надлежних органа, којима сам ову трансакцију благовремено пријавио. Земљу сам продао заинтересованом правном лицу, о чему је сачињен нотарски акт. И о томе посједујем уредну документацију”, саопштио је тада Брајовић.

Он од 2013. до данас није пријавио готовину или уштеђевину, иако би требало да је у плусу тридесетак хиљада еура након измирења дуговања према двије банке, што је као доказе у поступку доставио Агенцији.

Кад уговор “није уговор…”

Пред подгоричким Основним судом прошле седмице одржано је припремно рочиште по тужби државе Црне Горе против Јелене Перовић.

Држава тражи да директорица АСК надокнади тржишну вриједност стана који је добила по повољним условима јер је прекршила уговор који је, као тадашњи судија, почетком 2018. потписала са Основним судом Цетиње.

Према документима са суђења, до којих су “Вијести” дошле, пуномоћник Јелене Перовић, адвокат Никола Мартиновић тврдио је да тај уговор “није уговор о купопродаји непокретности стана”.

“…Јер у том тренутку предмет уговора не постоји, као ни зграда, као ни стан. Стога се тим уговором не може ријешити стамбено питање”, казао је Мартиновић, стоји у записнику са припремног рочишта.

Суд је одредио вјештачење по вјештаку грађевинске струке, који треба да изврши процјену непокретности од скоро 87 квадрата, коју је Перовић добила по посебним условима, а онда продала.

Држава је спор против директорке Агенције покренула након иницијативе МАНС-а крајем новембра 2022. МАНС је тада апеловао на институцију Заштитника имовинско-правних интереса да у име државе затражи накнаду штете због неиспуњавања уговорене обавезе приликом куповине стана по повољним условима.

Према уговору, који је тада МАНС доставио институцији Заштитника, Перовић није испунила обавезу предвиђену уговором – није остала на функцији судије пет година, односно до 2023. године, већ је прешла на чело Агенције, а стан продала.

Плата око 1.700 евра, варијабила 400…

Плата директорице АКС Јелене Перовић током 2022. године углавном је износила 1.715 евра, док је током десет мјесеци примала варијабилу од око 440 евра.

Према извјештају о приходима и имовини, Перовић је као чланица Радне групе за утврђивање листе јавних функционера примала мјесечно додатних 400 евра.

У њеном имовинском картону пише да је као предавач у Центру за обуку у судству и државном тужилаштву у фебруару и јулу прошле године примила 100 и 200 евра, а у септембру као предавач у “Конгрес травели” накнаду од 150 евра.

Директорка АСК-а навела је да је власница двособног стана од 69 квадрата. Пријавила је да има 7.000 евра готовине и да има стамбени кредит од 75.000 евра, који враћа у мјесечним ратама од 494 евра. У имовинском картону пише и да има два кредита по основу картица виса голд и мастер голд, у износу од 2.000 и 1.000 евра, које враћа у ратама од 367,21 и 32,30 евра.

У односу на годишњи извјештај о имовини и приходима за 2021, Перовић је изоставила хипотекарни кредит у износу од 36.000 евра.

Функционери, према Закону, годишњи извјештај о имовини и приходима за претходну треба да предају најкасније до краја марта текуће године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: