Дискриминација: Мило гази ћирилицу и на Интернету (ФОТО)
Ћирилица и латиница су равноправна писма, тврди Устав Црне Горе. Међутим, оно што на папиру стоји, пракса сурово демантује, а колико ће далеко да иде у бескрупулозној дискриминацији ћирилице, може се видјети и по Интернет презентацијама званичних институција Црне Горе!
Тако се, на основу официјелног сајта предсједника Филипа Вујановића, може закључити да је он предсједник само оних грађана који пишу искључиво латиницом, а ништа боља ситуација није ни презентацијом нам скупштине, где је такође процијењено да је ћирилично писмо непотребно.
Ћирилица није добродошла ни на сајтове Државне ревизорске институције, Врховног тужилаштва, Уставног суда, портала посвћеног свим судима, као и већини агенција и управа при министарствима.
Занимљиво је да се, рецимо, туристи из региона више детаља о нашој туристичкој понуди, а преко званичног портала, могу сазнати или на латиници или на енглеском –
„Архивирали“ ћирилицу, заштитник грађана штити само на латиници
Ако ћемо се руководити тиме како су уређени сајтови, онда можемо закључити да је Државни архив одлучио да „архивира“ ћирилицу, Завод за статистику да је не третира ни као статистичку грешку, док је Историјски институт Црне Горе ријешио да ћирилица остане само дио заборављене историје.
Чак ни презентације институција за које би било логично да су доступне на оба писма, имајући у виду њихову намјену, нису испоштовале такву могућност и закључак из Устава.
У том смислу, посебна је иронија сајт Заштитника људских права и слобода Црне Горе који постоји само у латиничном издању, па је логично питање да ли је право и слобода користити ћирилицу или није?
Образовање је у Црној Гори право за све – који пишу само латиницом
Ако се од предсједника Вујановића и може очекивати да не брине много за ћирилицу, логично би било да Универзитет, имајући у виду његову традицију и тежину, то чини. Међутим, и презентација Унивезитета, али и Завода за уџбенике и наствна средства такође није доступна онима који преферирају ћирилично писмо.
О званичним медијима, прије свега Радио телевизији Црне Горе, али и о радиодифузној агенцији, излишно је и трошити ријечи када је ова тема у питању.
На основу свега набројаног, није тешко закључити да је ДПС и владајућа клика одлучна и ријешена: након кампање протеривања ћирилице са улица и из говора, дошло је вријеме да се за ово, њима мрско и непожељено писмо, подгрије и „онлајн ломача“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кад сам 2010. године вадио нова лична документа, у захтеву сам тражио да ми се сви документи издају на српском језику, ћирилицом. Службеница у ЦБ Подгорица ме је, тим поводом, упутила до своје шефице. Дотична је је културно покушала да убеди да променим одлуку и да ипак прихватим документа на латиници. Између осталог, рекла ми је за пасош: „Али пазите, можете да имате проблеме ако путујете са пасошем у којем вам је име исписано ћирилицом“. Одговорио сам да не могу имати проблем што ми је име у пасошу исписано ћирилицом, већ само зато што имам пасош управо Те државе коју имам. Ко признаје моју државу, признаје и мој пасош, којим год писмом да је пасош исписан (Тако је и било, прошао сам са тада издатим пасошем, у којем ми је име исписано ћирилицом ,од 2010. до данас најмање 100-150 пута Хрватском и никада ми нико од тамошњих полицајаца или цариника није с тим у вези рекао ни реч, нити ми је правио проблеме, нити је ико макар направио гримасу кад је видео „страшну“ ћирилицу у мом пасошу, а најмање да сам од стране хрватских власти третиран на било који начин лошије зато што сам имао „ћирилична“ документа. То кажем само да бих разбио евентуалне предрасуде или стереотипе, који евидентно постоје према РХ, у односу на МНЕ). Онда ми је шефица рекла да морам да прво тражим исправку свог имена и презимена, јер не желим да се више зовем „Miroslav Đukić“,како се зовем већ – „Мирослав Ђукић“. Протестовао сам и рекао да ми је име и презиме, као и њој, у матичним књигама уписано само ћирилицом, одувек сам се тако звао и не видим зашто бих сада морам да „мењам име“, јер је у питању исто име исписано другим алфабетом. Одговорила је да је то тако и да сам сада само „Miroslav Đukić“, по закону. Изразио сам изненађење да ми је држава постала кум и честитао држави МНЕ преко ње то ненадано кумство, а зарад тог кумства пристао да напишем захтев да „променим име“ и да се опет зовем као раније – грешни раб Божији – „Мирослав Ђукић“. На крају, покушала је да од мене, ипак, зарад својењ „идеје веће од главе“ (Б. Миљковић) нешто добије, па ме питала: „Хоћете ли да вам документи буду издати на српском језику ћирилицом, или на црногорском језику ћирилицом?“ Одговорио сам: „Искључиво на српском језику ћирилицом, јер тај „црногорски језик“ ја не говорим“. И на крају, након скоро 40 минута овог вербалног дрндања, завршио сам разговор са њом и њена служба издала ми је личну карту и пасош исписан ћирилицом, а возачку само латиницом, јер „тако мора“. Сво време током тог малкице сувишног и непријатног разговора са њом, шефица је невербалном комуникацијом исказивала колико се лично не слаже са мном и мојим ставовима, тиме што се на моје речи бечила на мене, колутала и превртала очима, одмахивала главом и рукама и сл. Заузврат, ја сам јој одговарао као када одговарам својој млађој ћерки (тада 2 године старој), кад уради или пита нешто неприлично: Понављао сам, наглашено, њено питање и полако јој наглашавајући сваки слог изговарао свој одговор, уз потпитање да ли је мој одговор разумела, уз питање да ли треба да јој то појасним, што је све њу, очито, додатно нервирало. Тај наш разговор је био и непотребан и сувишан и непријатан. Ако montenegro ово-овакво-какво-јесте опстане до 2020. године, када ми истичу лични документи, спреман сам за нову сеансу са тада актуелним шефом службе за издавање докумената у ЦБ Подгорице и унапред се том менталном онанисању радујем! Питам друге: Да ли је ико други од Срба из МНЕ, који су желели да имају пасош и личну карту издату ћирилицом и на српском језику, прошао кроз овакву вербалну онанију, или сам ја у томе куриозитет?
Ijekavica je, prakticno, zabranjena u Srbiji, a jednako je dio srpskog jezika kao sto je i ekavica. To, koliko sam primijetio, vecini promice. Ili ne smeta?
Inace, cinjenica je da je cirilica, u Crnoj Gori, marginalizovana, ali cinjenica je i da se cirilica uci od pocetka osnovnog obrazovanja.
Не, али очекујем да сајтови буду на оба писма
Shvatam da je ćirilično slovo malo zapostavljeno u crnoj gori, ali crna gora je multietnička nacija, dosta bošnjaka, hrvata, albanaca ima u ovoj državi, ne očekujete valjda od njih da čitaju ćirilicu na ovim sajtovima?
Наравно да очекујемо од њих да читају ћирилицу. Зар су неспособни да је науче?
a mi smo nesposobni da čitamo latinicu?
Нека се и они оспособе да читају ћирилицу – када је знање било сувишно?
U Crnoj Gori zive samo 2 nacije, Srbi i Albanci. Tacka.