Дискриминација на дјелу: Државни посао годишње добије само 13 Срба
Карикатура: Горан Шћекић
У последње четири године у Црној Гори је, у просјеку, свега 13 Срба годишње добијало државни посао.
То је за чак 37 пута мање од броја Црногораца, јер су државне институције годишње у просјеку запошљавале 486 грађана који су се изјашњавали да припадају тој националној структури.
Просјечан број запослених Срба је мањи и када се та бројка упореди са Бошњацима. Тако су, према званичним подацима Управе за кадрове, у њеним годишњим извјештајима о раду које је анализирао „Дан“, годишње у државном сектору запошљавана 22 Бошњака, али и 13 Муслимана.
Просјечан број запослених Албанаца на годишњем нивоу је седам, а Хрвата један.
Оваква пракса показује да власти у Црној Гори скоро ништа и не раде како би испоштовали адекватну заступљеност народа у органима државне управе, у складу са бројем становника. Устав Црне Горе у члану 79 јемчи мањинама право на аутентичну заступљеност у Скупштини и скупштинама јединица локалне самоуправе у којима чине значајан дио становништва, сходно принципу афирмативне акције, као и право на сразмјерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе.
Ипак, у пракси имамо ситуацију да су Срби, као једна од највећих националних групација у држави дискриминисани, па тако немамо скоро ниједног припадника тог народа на високим позицијама у држави, чак ни међу директорима школа. Није страна пракса ни да Срби у борби за егзистенцију почињу да се изјашњавају као Црногорци не би ли добили посао, те се на тај начин спроводи асимилација.
Несразмјеру у националној заступљености показало је и истраживање Министарства за људска и мањинска права из 2015. Тада је констатовано да је у државним и органима локалних управа, судовима и државном тужилаштву запослено свега 11,24 одсто Срба, док примат у државним институцијама заузимају Црногорци којих је чак 74,76 одсто. Како се наводи у том документу, осим Срба несразмјерно у односу на укупан број становника су заступљени и остали народи. Тако је у државним институцијама 5,62 одсто Бошњака, Албанаца 2,51, Муслимана 2,46, Рома 0,02 и Хрвата 0,76.
Према попису из 2011, у Црној Гори Црногорци чине 44,98 одсто становништва, Срби 28,73, Бошњаци 8,65, Албанци 4,91, Муслимани 3,31, Роми 1,01, а Хрвати 0,97 процената. У складу са процентом у укупном броју становника, националне заједнице требало би да буду заступљене у државној и локалној управи, што сада није случај.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ništa od ovoga u stvari nije istina. Crnogorskim zakonima je zabranjeno da te bilo ko, pa ni neka institucija pita za nacionalnu pripadnost, vjersku pripadnost, seksualnu orjentaciju ili bilo što spada pod korpus ljudskih prava i sloboda. Državne institucije ne vode takve evidencije. Pokušalo se jednom u državnoj službi sprovesti anketu o nacionalnoj pripadnosti službenika a u anketnom listiću je bilo naznačeno da je izjašnjavanje dobrovoljno i da niko nije obavezan odgovoriti na to pitanje. Anketa nije uspjela jer su službenici u velikom broju odbili da se izjasne. Tako da o tome nema nikakvih pouzdanih podataka a ono što se iznosi u javnosti su pretpostavke i špekulacije. Ili obična lažavina zbog nečijih političkih potreba i kampanja. Kako prolaze na izborima ti koji lažu, svi smo u prilici da se uvjerimo iz jednog ciklusa u drugi.
Ti to najbolje znas ko je sto bilo nacionalno i vjerski,svuda si prisutan i sve vidis,da li zna da je 50% takvih u Montenegro i da im je to jedina briga da kazu da su Crnogrci,ne radi toga sto se osjecaju istima nego radi posla.
Ako se prisjetimo sta se sve radi na izborima, donekle si u pravu netreba niko da se izjasnjava nacionalno ,nego DPS-ovski i SDP-ovski plus ostali.Tako da je ovo vjera i nacija za njih ilerevatno jer smo u principu po Ustavu gardjansko drustvo, primitivnih shvacanja drzave kao takve,to je tako,nasta ce izaci vidimo,lai ako volite izvolite!
Како су те питали на попису?! 🙂
Изоставили сте у наслову: Купљених или подобних Срба!
Зли Монтенегро пиша по Србима и ђецу им у асимилационом жрвњу основног и средњег образовања претвара у будуће усташе али они не одустају!
Не одустају од шминкања мртваца,козметичких поправки на унакаженом лицу са неком аветно плаветном народном заставом,избацивање два задња стиха из химне ојкалице и других небитности док распадање петровићевске Црне Горе наставља да се убрзано одвија уз несносан смрад фашизма.
Једини Србин који се овајдио је Вук Бранковић,који коначно може да почине јер то што је он урадио ,а гледајући Црну Гору,постаје мало,небитно и историјски ирелевантно.
Срби,свога посла.