ИН4С

ИН4С портал

Дискриминаторска политика – Малта протјерује дјецу из Србије

1 min read
Двадесет два дјетета, међу којима су и дјеца породица из Србије, немају право да више бораве у Малти. Разлог је што родитељи не зарађују довољно, па тако не испуњавају законски услов за добијање боравишне дозволе. Углавном je реч о породицама које потичу из држава које нису чланице ЕУ.

Малта (Фото: pixabay. com)

Двадесет два дјетета, међу којима су и дјеца породица из Србије, немају право да више бораве у Малти. Разлог је што родитељи не зарађују довољно, па тако не испуњавају законски услов за добијање боравишне дозволе. Углавном je реч о породицама које потичу из држава које нису чланице ЕУ, преноси РТС.

Владина агенција задужена за држављанство и боравак (Identity Malta Agency) је током протеклих неколико дана послала писма – одбијенице – породицама које потичу из трећих земаља, a родитељи зарађују мање од законског минимума.

Држава Малта одбија даљи боравак за 22 детета, међу којима има и дјеце од двије године. Од дана пријема писма, дјеца бораве на Малти илегално, наводи се у писмима, пише лист Тајмс оф Малта.

Према наводима државне агенције, разлог за одбијање боравишне дозволе што родитељи дјеце немају довољнo приходa, који су законом прописани.

Породице које потичу из трећих земаља, држава које су изван ЕУ, морају да зарађују најмање 19.000 евра годишње, плус 3.800 евра за свако дијете. Ова сума не укључује бонусе или прековремени рад.

Раније су постојали изузеци од ове политике, а одлуку о изузећу могао је да донесе директор владине агенције уколико су оба родитеља запослена, али не зарађују прописану суму. Прије ове године, до изузећа је често долазило у случајевима породица из трећих земаља када су родитељи радили на слабо плаћеним пословима.

Међутим, лист Тајмс оф Малта још је у септембру писао да је политика пооштрена, те да бројним породицама нису били одобрени захтјеви зато што су њихови приходи били мањи од прописаних законом.

Одговарајући на упит новинара да ли запослени у Агенцији могу да одбију захтјев подносиоца, портпарол Агенције рекао је да то може да се деси у случају да је молба непотпуна или неприхватљива.

Породици Поповић фалило је само 143 евра 

Породице, међу којима је највише оних поријеклом из Србије, протестовале су због тога што им је ускраћена могућност да директор Агенције направи изузетак или бар да уложе молбу.

Они су, потом, оформили групу „Родитељи са Малте“ и двапут се упутили у Агенцију захтевајући да власти приме њихове захтјеве или писани одговор. Први пут су то тражили у септембру, а други пут у децембру.

Родитељи су ове недјеље добили повратни одговор на захтјеве. Дјеца нису добила дозволу за боравак, пошто је Агенција утврдила да плате оба родитеља нису довољне. Једној породици фалило је само 143 евра да остваре минимум.

Ријеч је о породици Владице и Драгане Поповић, родитеља двије дјевојчице. Њихова укупна годишња зарада била је 26.457 евра, а минимум је 26.600.

Владица Поповић је на Малти већ двије године, а жена и дјеца су му се придружили прије шест мјесеци, када су и поднијели захтјев за боравак.

Одлука малтешке агенције оставила је у шоку Владицу и Драгану, поготово јер им до законског минимума недостаје само 143 евра.

Како су рекли за недјељно издање листа Тајмс оф Малта, одлука је најгори ефекат оставила по дјевојчице, које се осјећају изоловано и депресивно.

„Оне највише пате јер нису у могућности да крену у школу, немају пријатеље, не напуштају стан. Супруга и ја смо нервозни. Наравно, боримо се да останемо заједно“, испричао је Владица Поповић за Тајмс оф Малта.

У сличној ситуацији су и Велимир и Сенчица Дуло, чији укупни приходе износе 26.400 евра. До законског минимума фали им 200 евра. Са бонусима и прековременим радом достижу и преко 30.000 евра, али Агенција одбија да уопште и размотри могућност останка.

„Ова политика је дискриминаторска“ 

И Александра Илић је међу породицама које су ове недјеље добили писма у којима се наводи да је њен захтев за боравишну дозволу – одбијен.

„Не можемо да је пошаљемо назад у Србију, то није опција, зато што она не може да крене у школу тамо, једва говори српски. Говори енглески. Такође, немамо ни коме да је пошаљемо“, испричала је Александра.

Маја Браун, која је у одбору Заједнице Срба, покушала је да контактира агенцију и уговори састанак.

„Не постоји воља да се овај проблем ријеши. Ова политика је очигледно дискриминаторска. Зашто Агенција не жели да размотри друге изворе прихода, попут издавања некретнина у другим земљама или уштеђевину?“, пита Маја Браун.

Она је оптужила повјереника за дјецу да није ни од какве помоћи иако је Малта земља потписница међународних конвенција о заштити дјеце.

Маја Браун истиче да је током протеклих неколико година уочила промјену унутар система – од једног који је прихватао стране раднике и њихове породице ка другом који их одбацује.

Лист Тајмс оф Малта слао је Агенцији упите у вези са овим случајевима. Одговора нема. Међутим, како је раније рекао портпарол Агенције, политика о минимуму прихода постоји како би гарантовала пристојан стандард живота породица миграната.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net