Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши
1 min read
Митрополит Амфилохије
Пише: Феђа Павловић
Могу ли стихови којима је Карађорђа опјевао Његош бити примјерен епитаф његовом насљеднику на трону црногорских митрополита, човјеку кога је Црна Гора јесенас сахранила?
На први поглед, чини се да, сем титуле и мантије коју су из сасвим различитих порива обукли, претходник и насљедник један с другим нису имали никакве додирне тачке. Није, међутим, случајно Амфилохије Радовић тако предано радио на ревитализацији Његошевог култа у XXИ вијеку – „пустињак цетињски“ и митрополит који је, од свих својих титуларних претходника, баш у њему препознао „ловћенског тајновица” били су по много чему слични.
Обојица су, попут Св. Павла, ‘Јеврејима били као Јевреји а слабима као слаби’. Као што је Амфилохије у Његошу видио – или, боље речено, одлучио да види – пјесника и теолошки надахнутог аутора Луче микрокозма, а не свирепог аутократу (што је такође могао да види), тако данас у Амфилохију једни препознају лик светитеља с манастирске фреске, а други вука у јагњећој кожи. А истина је да су обојица у себи сажимали противрјечност која превазилази и један и други клише – та два попа јанусовског лица били су, у исти мах, пастири и хајдуци, с Библијом у једној руци и џефердаром у другој, загледани у „свод плаветни неба свештенога“, а урасли, попут драче, у наш крш. Занесени свијетом ког су се одрекли, били су налик оним великим презритељима у којима је Ниче препознавао „велике штоваоце и стријеле чезнућа за другом обалом” – то што их је вукло да у тишини ноћног бдијења трагају за трансцендентним, дању им је давало снаге да дувају у ратни рог. И баш као што је Његошева смрт означила прекретницу у историји црногорске државе, Амфилохијева сахрана, та постхумна коронација, огласила је почетак једног новог раздобља у политичком животу наше заједнице.
Шта све то ново раздобље носи? Не зна се још. Једино што је засад јасно јесте то да се 4. децембра, изгласавањем нове Владе Црне Горе, један хегемонски поредак и званично урушио, а да други тек треба да се успостави. Другим ријечима, ако је на минулим изборима Ђукановићев режим изгубио, интеррегнум у коме се тренутно налазимо налаже нам да установимо – ко је побиједио.
Приказани текст представља одломак из есеја “Секуларизам и политичка улога цркве – стакло се може разбити само једном” изворно објављеног 02-02-2021 у часопису Нова српска политичка мисао.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vjecni pokoj njegovoj svetoj dusi u Carstvu nebeskom sa svim svecima nasim srpskim i sa svim ostslim nebeskim silama Gospodnjim.Hvala Gospodu i presvetoj djevi majci Bozjoj i majci vasionog svijeta koji su nam darovali u ovim bezboznim opakim i otrovanim vremenima ovog naseg novog svetitelja Sveto pocivseg Mitropolita Amfilohija dostojnog naslednika sv.Petra Cetinjskog i od sada se slobodno mozemo moliti njemu kao svetom Ocu Simeonu mirotocivom sv.Savi sv.Vasiliju Ostrockom sv.Petru Cetinjskom i svim svetim ostalim Bozjim ugodnicima jer nas Mitropolit Amfilohije ni po cemu nije iza njih izostajao vec u svemu ih do maksimuma podrzavao i priveo nas zaludene i otudene od Boga i Bozje istine i Bozje pravde i uputio nas i naucio Bozjem ne pogresivom putu i zivotu po Bogu koji vodi u Carstvo besmrtnosti i vjecnosti gdje je Bozjom miloscu i nas sveti Mitropolit presao iz ovog smrtnog u vjecni zivot u carstvu nebeskom koje nam je i sam za svo vrijeme ovdje na zemlji dok je bio sa nama uvijek nas ucio i upucivao da smo zato ovdje rodeni i da se uvijek pripremamo svaki dan za taj vjecni put za carstvo vjecnosti i besmrtnosti i da budemo sto urednijeg zivota po Bogu i njegovim svetim zapovijestima da ne prokockamo vjecnost i na kraju da ne podemo u paklenim mukama kao protivnici bozji sto ne dao sve moguci Gospod a nasem svjatijejsem Mitropolitu slava i hvala ne izmjerna pred Gospodom i presvetom djevom Bogorodicom i svim svecima Bozjim kroza svu vjecnost.Amin.
Vjecna mu Slava i Milost hvala mu na svemu sto je uradio za narod I Crnu Goru Slava mu!
Феђа.Феђа,добро и паметно дијете наше,видио си доста свијета па збориш ко да си“ старао па младио“.Испунићеш жељу оца свога почившега,јер већ видиш и даље и боље а чему се засигурно отац твој и надао.Бог те благословио.