Дижу се мртви свију времена, маштари драги – бораца браћа, на земљи овој сто покољења у овом једном дану корача

То иду мајке, то иду очеви и праочеви, дедови и прадедови с коцима, с вилама, с пушкама, жилама да се бране, то иду у побуну, против смрти се буне – гнездо питомо, а осињаци – једино уточиште ове сиротиње слободе жудне; иду децу да бране од овог покора, од овог помора и сваки псује, грди, лелече, куне.