Ђаковић: Коме смета Даниловићево истинољубље, ко је следећи?

Пише: Перица Ђаковић

Још једна ноћна, телефонска, сједница Владе и још једна смјена дојучерашњег опозиционара, човјека који је својом ријечју, писаном или усменом, указивао на истину и правду. Да, Влада је, а чини се да то постаје све више њено правило, тихо у окриљу ноћи изгласала одлуку о смјени Горана Даниловића гласали са мјеста директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања, након одлуке суда, коју је и он сам очекивао и најављивао ових дана.

Подршку ПЕС-овим министрима, и то телефонску, за смјену дали су министри из редова мањина, али и један СНП-ов министар који данас тврди да је тако морао да гласа “јер је одлука Управног суда обавезујућа”. Гле чуда, а зашто су онда против те одлуке били министри из редова Нове српске демократије или ДНП-а Милана Кнежевића? Не знамо само зашто су свој глас о смјени изузели (не разумијемо зашто нису и они били против) представници Демократа, па и Шћекићев партијски лидер Јоковић, зар за њих не важи та иста обавеза? Такође остаје отворено питање, зашто се нико од министара не побуни против оваквог телефонског начина изјашњавања гдје изостаје могућност постављања питања па и расправе.

У сваком случају, би шта би, Даниловић је изгледа платио цех својих ранијих одлука које се нису свидјеле одређеним центрима моћи. Његова ријеч, било писана или изговорена, његов став који је знао бити често супротан па и на штету народа, Срба, које је достојно представљао, а све у циљу истине, правде и једнакости, а који је стекао и у сарадњи са Митрополитом Амфилохијем (Светигора, Глас Црногорца) били су изгледа разлог да се одлука донесе тако како је донесена, у окриљу ноћи.

Шта је то, што би Његош рекао, „натјерало орла да зимује међу кокошкама“? Које је то зло вијеме дошло да изречена истина више боли и смета од учињених ствари, па чак и појединих допредсједника, а не само министара. Изгледа да му се неке ствари нису “могле опростити” (иако је његова Уједињена била у коалицији са ПЕС-ом), попут одбијања чак и министарске фотеље у новој 44. Влади, јер се гласно супротставио њеном кадровском рјешењу без у њој представника коалиције За будућност Црне Горе, и то по цијену да његова странка буде у опозицији. Можда му је гријех и то што га је на ово мјесто именовала 43. Дританова Влада, а коју је он, између осталих, оборио. Да ли је ова одлука рефлекс недавне хајке коју су на њега као директора Агенције за контролу и унапређење квалитета високог образовања, повели са Факултета за црногорски језик, уз писану подршку, гле чуда, скоро исто као и сада приликом подршке покрету студената.

Дакле, Горан Даниловић, што неко рече не зато што је крив већ зато што је он, од синоћ више није директор поменуте Агенције. Остаје му истјеривање правде, а и сам је најавио да ће тужити и Владу и министарку просвјете, науке и иновација, а нама остаје да видимо – ко је следећи на реду.

А као опомена свима могла би да послужи она прича из нацистичког логора:

“Дошли су и питали ко су комунисти?

Сагнуо сам главу, ћутао сам, одвели су их!

Поново су дошли и питали ко су Јевреји?

Опет сам ћутао! Одвели су их.

Дошли су поново и питали ко су Роми? Одвели су их а ја сам ћутао.

Када су поново дошли, био сам сам, одвели су и мене!“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: