Ђаво је у детаљима

Пише: Батрић Бабовић

Пут до пакла поплочан је добрим намјерама. Боље речено, најбољим мислима да се реализују дјела. Тако је и у медицини. Можда са промилима посебности у црногорској бијелој матрици очувања здравља и унапређења животне средине. Најновије потврде су оне које отварају два клиничко-болничка центра. Оног которског на југу и беранског на сјеверу земље. Два клиничко-болничка центра са постојећим Клиничким центром у Подгорици. А тај Клинички Центар у свом кругу има Медицински факултет. Медицински факултет у свом саставу поред медицине има стоматологију и фармацију. Све три гране имају студенте. Студенти имају будућност. Будућност има Црну Гору. А има ли Црна Гора будућност?
Од 1997. године Медицински факултет у Подгорици је произвео више стотина љекара. Просјечне оцјене дипломаца су изнад нивоа оцјењивања у региону. Колико је људи са матичног факултета ушло у наставу? Да ли је гро људи са других медицинских факултета ушло у наставу на подгоричкој медицини? Одговори чекају. Анализе касне. Стратегије уписа на медицински факултет у земљи и окружењу не постоје. Од стране домаћег факултета и Министарства здравља треба да се породи такав план. Исти план треба да породи програм, а програм да уобличи постојећи и створи нови квалитет. Узети из окружења оно што је најбоље за матичне земље и студијске програме, и примјењивати све најбоље шта доноси пракса на основу наречених програмских норми. Све је изостало од 1997. године. Дошао је референдум, створена је приватна држава и Црна Гора сведена на ниво предузећа које се бавило црним тржиштем, акцизним робама и забрањеним воћем. Затим су дошли 2020.година, касни август, рана демократија. Не(започета) транзиција траје са почетком у постлитијском августу. А све прелитијско и преавгустовско траје од 1945.године.
Два клиничко-болничка центра траже више љекара. Прије ће се обавити материјалне од нематеријалних и духовних припрема. Статистика се неће помињати из више разлога. Доминантан је патриотски. Можда и локалпатриотски. Мјерна јединица клиничко-болничке сторије је број запослених, удаљеност од пензијско-инвалидске границе и број оних који ће у будућности ступити на кбц позорницу. Троугао за отклон дилема. И камен неспотицања о нереално и надреално.
Тутинске, новопазарске, подгоричке и остале дипломе, и даље красе наш малени црногорски простор. Простор бијелих мантила и разнобојних судбина. У ријечи остали леже кључеви за будућност фирме по имену Монтенегро. Вјероватно и субјединица сјеверног и јужног клиничког и болничког центра.
Иако не иде у болницу и не треба упут за болест он заиста постоји.
Ђаво као кључар наше умне браве сада кроз бијеле мантиле и њихову безграничност улази у Лимску долину и Бококоторски залив.
Са најљепшим лицем и најситнијим детаљима као скривалица за наш видни Голеш. И његову рођену сестру Голотињу.
Највише је мегаломана и жаба које су дигле ноге под изговором да се ради о копитима.
Царство коња се попуњава, али племенитост изостаје. Почело је. Потрајаће.
Ђавоља игра је безгранична, а коњи пролазни. Чији су у коначном ђавољи друмови показаће будући дани.
И са њима још неизвјеснија, издата и распродата за буд-зашто млада и непотрошена богата црногорска будућност!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: