Ђаво је за тебе, муљу- муља и талогу- талога, озбиљна морална величина, несоју мученички!

Пише: Михаило Меденица

Одавно си се исписа из људи, Мило Ђукановићу, но се ево, у двокораку, исписујеш и из нељуди, бруко- бруке и бедо- беде!

И од нечовека си мање, може се и то, то је оно кад би и ђаво пљунуо три пут против урока да му где пређеш пут…

Ђаво је за тебе, муљу- муља и талогу- талога, озбиљна морална величина, несоју мученички!

Ти си дао себи за право да пљунеш на уснулог владику Атанасија?!

Ти замераш Кривокапићу што му се поклонио над одром, називајући великог владику једним од највећих непријатеља Црне Горе, и фашистом, приде?!

Ти, нуло- нуле, бездану- бездана, тим поганим језиком на једног од највећих духовника и најчистијих душа наших дана (и вечности), несрећниче пусти?!

Јеси ли се кад срео са владиком Атанасијем?!

Сео крај тог вазда детета и чуо тишину?

Не тишину у којој ти још једино постојиш но тишину која ти казује, проповеда, благовести, која те ко матер повије на груди па схватиш све и све знаш…

Да јеси, спрдњо, не би се данас и из нељуди брисао, јер не би себи дозволио, не би смео нит могао да дозволиш да не верујеш у то што су његове вазда детиње очи виделе…

Да си кад погледао у те очи видео би човека!

Планине је разгртао и мора претурао не би ли у паломе, посрнуломе, неверноме, гордоме, малодушном, бездушном…нашао човека, и вазда га је налазио!

Чудо једно докле је знао отићи у човеку не би ли спасао човека…

Где ни помислио не би да има трага човеку- налазио га је, отимао од бездушја, крварио и распињао се, али би вазда вазда, спасао човека у нечовеку, па је тешко било, немогуће, пред тим дететом не узрасти из себе самог!

Нисмо уз њега и владику Амфилохија могли бити лоши!

Једноставно, знао си да ваљаш, да итекако ваљаш благословен таквом децом!

Сваким су својим даном и чињењем умирли и васкрсавали да би крст наш био тежи!

Што је крст тежи то је човек бољи!

Није мука носити га но је мука ходати лаког корака а немати трагова за собом…

Такав је твој корак, тмино- тмине, раскршћен и расчовечен!

Дабогда Црној Гори све душмани какав јој је владика Атанасије био!

Дабогда толико благословена била да друге муке не мучи…

Камен је у жалости за њим, фукаро, Ловћен још није митрополита оплакао а ето му нове црнине, но има и за шта жалити!

Жалиш ли ти, Мило- немило, што том погани од језика себи намичеш омчу и затежеш је а нигде човека да врисне..?

Толико је зла и мржње у теби да не познајеш дављеника у себи већ наврћеш и нагониш вирове и брзаке у грло, радујући се свакој пропасти.

Није часни владика био непријатељ Црне Горе, напротив, волео ју је и воли је, но је тукао о Монтенегро, знајући да веће зло од тебе није похарало наша света брда и тамјанато море!

И за тебе се борило то дете, но ти си изабрао да постојиш у сузама, клетвама, болу, јауцима…па трај у презиру.

Понављам и тврдим- већег непријатеља Црна Гора од тебе нема!

Свој си јој колико и огањ- шуми!

Но, рекох; одавно си се исписа из људи, Мило Ђукановићу, али се ево, у двокораку, исписујеш и из нељуди, бруко- бруке и бедо- беде!

И од нечовека си мање, може се и то, то је оно кад би и ђаво пљунуо три пут против урока да му где пређеш пут.

Ко ће се теби поклонити кад ти се и сенка одметнула не желећи да буде привид људскости…

Прочитајте још:

(ДОКУМЕНТ) Катнић 2007. у Судском вијећу Апелационог суда оправоснажио невиност Брана Мићуновића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: