А ђе је то Рожаје?

Ја сам Дамир Хаџиосмановић из Пљеваља. Мој отац је био комуниста, члан партије, радио на Руднику угља у Пљевљима. Живјели смо у мјешовитом дијелу града, гдје су живјели и Муслимани и Срби. Ишао сам у  Прву основну, а после тога у гимназију.

Дружио сам се сасвим подједнако са Србима, као и са мојим Муслиманима. У нашој кући су ради гости били и Срби, али смо ми редовно славили наше вјерске празнике иако отац као комуниста то никад није нешто пуно наглашавао и истицао у друштву.

Факултет сам завршио 1990. године почео да радим приправнички у апотеци Свети Сава у Београду (ја Муслиман радим у тој апотеци- која ситуација). И онда стиже понуда из Њемачке, конкурс за стручно усавршавање у Бајеру. Ја и моја Самира га прихватамо објеручке, иначе и она је била фармацеут и селимо се у Леверкузен.

У Црној Гори се распламасала политичка борба и на власт је дошао Мило Ђукановић. Ја сам као и моја породица и као већина Муслимана у Црној Гори навијао за партију Мила Ђукановића, јер ми је то била нека средња варијанта, ако не може бити на власти неки наш Муслиман јер смо мањина у Црној Гори, боље да је Мило него неки српски националисти.Наравно био сам за одвајање од Србије, али реално никад нисам био толико острашћен као моји рођаци и другари у Пљевљима.

Прије четири  године отац је имао срчани удар и после тога је требало да иде у клинички у Подгорицу, на катетеризацију крвних судова и ја сам дошао да будем уз њега.

Тада сам упознао једног човјека из Рожаја, који је био са њим у соби. То је први Рожајац кога сам ја упознао у свом животу, искрено. У себи сам мислио, кад ми је рекао одакле је “а ђе је у п…м….то Рожаје”. Код нас у Пљевљима то је било ко зна гдје и ко зна ко тамо живи, неки за нас сељаци. Можда је ово грубо речено, али ипак Пљевља у вријеме кад сам ја живио у Пљевљима су били једно шмекерско мјесто, гдје се цијенила култура, знање, васпитање, за разлику од Рожаја, из кога се никад није појавила нека јака фаца.

Тих неколико дана сам пуно разговарао са тим човјеком, што је на мене оставило јак утисак. Иначе то је један јако симпатичан човјек, са неких 40 година, јако виспрен,ј ако интелигентан, сналажљив, оштроуман и касније ће се испоставити и добар и вриједан.

Ево и једног нашег разговора који је на мене оставио посебан утисак.

На моје питање чиме се бави одговорио ми је као из топа: -“Крадем шуму.”

Питао сам га зачуђено:  – “Како, болан, крадеш?“ А он опуштено:  -“Ето тако лијепо“.

Мом изненадјењу није било краја. А на моје питање:  -“А шта ако те ухвати полиција?“, он каже:
-“Па хватала ме је.“

-“Па како си се извукао?“

-“Лежао сам 3 мјесеца у истражном и на крају су ме пуштили”.

-“И више ниси крао шуму?”

-“Јесам и опет су ме ухватили и опет сам завршио у затвору и тако укупно 4 пута”.

-“Па што болан, крадеш,  што то не радиш легално?”

-“Ради ти легално, кад је лако. Не дају власти ,мој друже, нисам био члан партије, а у Рожају се све зна. Не може било ко да ради неке послове, само њихови. На крају ако бих  и покушао све по закону, не могу ништа да зарадим, добијем најгоре парцеле, са најгором шумом  и тако даље. Морам да платим дебело зна се добро коме”.

-“А што не радиш нешто друго, не мора ваљда само шума?”

-“Бих ја, пријатељу,али не бива. Држао сам нека говеда и овце, кад је био откуп јагњади и телади изварали ме опет ови њихови, платили после двије године, тад сам био скоро пропао, морао све да распродам. Посла у фирмама нема, јер су све затворене, школе немам, пара немам, троје ђеце, стара нана. Треба све то нахранити. Покушао сам да радим и са цигаретама, ал и ту су ме оробили, све ми заплијенили и то раде само њихови. Браћа су ми у Аустрији  зидари, слабо шаљу, ни њима не цвјетају руже. Ево реци ти мени шта да радим и с којим парама? Једино ми преостаје да  као неки Рожајци да се упуштим у посао са Калићем и његовом екипом, али нисам ти ја за то”.

-“А која ти партија све то ради?”

-“Па Милов ДПС”

-“Срби из ДПС-а, је ли?”

-“Не, Алаха ми, него све наши”

-“Па зар наши тако са нашима? Па што се и ти не учланиш?”

-“Него шта сам него се учланио и у ДПС и у СДП, али касно, сви су већ заузели позиције и недају ником тамо да присмрди”.

-“А шта је са неким оним нашим странкама?”

-“Е има једна Бошњачка странка, гласају за њу Рожајци, али ево и после ових задњих избора они су испали исти као и Миловци, исто ти је то, само што су сад њихови људи узели дио колача у Рожају. Они су увијек и били са ДПС-ом.  Нема никаквих промјена. Отишло неколико ових с врха овде у Подгорицу, добили функције, огромне паре, некретнине по приморју и Подгорици, у Рожаје долазе са лимузинама и одијелима, а ја их знам кад су били гологузија.”

–А раја?

-“Ма која црна раја, ћути и трпи, шта ми можемо, кад су нам наши овакви шта би било да дођу на власт Срби, онда би тек настрадали?”

-“Па шта ћеш кад изађеш из  болнице?”

-“Па опет да крадем шуму, волио бих и ја неки поштен посао али не бива, гладна су ми чељад. Шта мислиш што сам у болници, што ми срце отказује, што ми је добро, је ли?”

После неколико дана дошло вријеме да мој отац изађе из болнице и да идемо у Пљевља и на растанку од Рожајца (његово име вам нећу рећи), ја му предложим, пошто сам га баш заволио, да ако хоће дође код мене у Њемачку, да ради за мене.

Вратио сам се за Њемачку и кроз 2 мјесеца он ми се јавио и врло брзо је дошао код мене, био је смјештен у мојој кући, првих 4 мјесеца и почео да ради.  Показао се као врло способан и вриједан радник. Није знао ни ријеч језика, али сам му помогао на почетку, радио је у магацину на почетку, а после годину почео да вози камион и то најдаље туре по Њемачкој. Увидио сам да човјек који је 4 пута био у затвору због криминала, јер му држава, власт и политика не дозвољавају да ради поштено и по закону, може под правим околностима да буде и добар и поштен и вриједан.

Један човјек, а два начина понашања.

Кад упоредим сва њихова искуства и све те приче које сам саслушао, схватио сам да  наша раја живи у једној великој заблуди, великој превари, у Матриксу. Сва моја сазнања која сам до тада имао су била од мојих Пљевљака који су такође чланови Милове странке или од мојих родитеља који су ми толико тога прећутали.

Уз мог Рожајца сам почео да пратим дешавања у Црној Гори и регион преко интернета и схватио сам колико је тешко раји са оваквим политичарима. Одједном прошао ме је и онај бијес који сам осјећао према Србима, јер и они једнако дијеле све наше муке, а овакве власти ни прстом да мрдну за њих.

На задње изборе сам дошао и гласао по први пут. Гласао сам Кључ. Схватио сам да је дошло вријеме како тако да се власт промијени, макар на горе, само да се промијени.
И сада долазимо до ситуације да та Бошњачка странка и њено руководство опет уђу у власт са Милом. Хоће ли издати те гласаче који су их гласали? Да ли су њихови гласачи, као и њихова свакодневна потреба, начин размишљања, услови у којима живе, сличнији гласачима ДПС-а  из Будве или гласачима опозиције рецимо у мојим Пљевљима гдје се од магле и прашине гуше подједнако и једни и други. Докле више ових обмана раје?

Можда чак могу да разумијем приморце, којима је ДПС омогућио да нелегално праве апартмане, раде разне друге нелегалне послове и слично и да гласају ДПС, али људи са сјевера, који нестају, који се исељавају трбухом за крухом, које трују, е па они стварно не би смјели да пристану на ову превару.

Само сједење у власти и намиривање себе и својих породица, добијање станова, кућа, апартмана по приморју, кредита, аутомобиле, док наша раја  трпи и гладује је нечастан и нељудски посао.
Зато Рафете и Суљо и остала господо гледајте шта ћете да урадите, а драги моји Бошњаци памет у главу, и знате шта вам је чинити ако вас Бошњачка странка опет прода.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: