Ђе рече Молдавија

Пише: Желидраг Никчевић

Радуј се, Црна Горо! Високошколовани предсједник Милатовић каже да је било велико задовољство учествовати на самиту у Молдавији. И „Вијести“ усхићено преносе његове утиске:
„Ovo je najbrojnije okupljanje evropskih lidera gdje se danas diskutovalo o brojnim izazovima sa kojima se suočava evropski kontinent. Čini mi se da po utiscima i reakcijama koje sam dobio u brojnim susretima sa evropskim liderima, da je Crna Gora danas negdje napravila jedan korak naprijed ka onom punopravnom članstvu u EU.“
„Данас негдје направила један корак напријед“. Ма браво, предсједниче! Можда увис? Скоро као оно библијско: „На путу се Јаков зауставио у пољу да преноћи, ставио је под главу камен и уснио је. И ево, види он у сну: стоји лествица на земљи, а њен врх додирује небо.“
Али ево зашто мене то кишињевско „негдје напријед“ ипак помало збуњује.
Сјећам се врло добро, године 1991, док се наш високошколовани Јаков још играо у вртићу, Молдавци су се масовно окупили у центру Кишињева, заплесали традиционално народно коло и одлучили – да 1995. године уђу у ЕУ.
Окупили су се, наравно, у центру тог славног града и 1995. године. Па онда и 1998, и 2000, и 2005, и 2009, и 2014. године.
И дође година 2023. Ни мање ни више него Самит Европске политичке заједнице. Молдавци се по обичају окупили, шта би друго, заплесали пред гостујућим лидерима и одлучили да Молдавија уђе у ЕУ 2030. године. Овога пута сигурно. Остало је да се издржи још само 7 година.
Па хајде, Јакове, не устручавај се! Ухвати се за руке са мудрим и далековидим Молдавцима. На евро-интеграције рааа-внајс, миии-рно! Како оно би: лијева нога напријед, рамена назад! Ојха!
А због чега то раније није функционисало? – питаће скептици.
Немам појма. Овај циркус се очигледно изучава само на високим западним катедрама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: