Дјеца Христова и „дјеца“ Милова: Лице и наличје Црне Горе

Једна слика – два свијета. На срећу оба, побиједио је овај први.

Сви памтимо реплику из филма „Бој на Косову“, када наш свети кнез Лазар изговара: „Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним“.

А очито је Исак са Жабљака, један од симбола литија, зајено са стотинама хиљада истомишљеника бранио оно највриједније. И ниједна жртва није била превелика у одбрани светиња. Вјера, нада и љубав сабрали су нас, гријали нас док смо корачали кроз сметове. Жеђ за слободом и правдом ЗА СВЕ водили су нас до Христове побједе.

С друге стране, зимска кишица била је довољна да „спере“ љубав и одлучност „патриота“ да одбране Црну Гору од слободе и правде.

Иза себе оставили су „гомиле“ смећа, фашистичке повике и (под)смијех оних који су им преко ограде добацивали воду и бомбоне.

Прочитајте још:

„Солидарност“: Након физичког напада на Весну Братић реаговале посланице опозиције: Бране Латинку Перовић – од наводног коментара Братић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: