Дјеца млађа од 13 година не би смјела да користе ТикТок

ТикТок омиљена је друштвена мрежа међу младима, али све већи изазов за родитеље. Поред тога што нуди креативне садржаје и забаву, очигледан је пораст узнемирујућих видео снимака у којима се виде насиље и пријетње. Све то додатно забрињава када знамо да су њени корисници и најмлађи. Судски вјештак Марко Лакић, у разговору за Портал РТЦГ, упозорио је да ниједно дијете млађе од 13 година не би смјело да користи ТикТок.

С обзиром на то да велики број корисника ТикТок-а чине дјеца и адолесценти, поставља се питање у којој мјери насилни садржаји утичу на њихов ментални и емоционални развој. Иако ова платформа улаже напоре да сузбије овакве садржаје, они су све заступљенији, а граница између креативности и опасности све је тања.

Негативни утицај ТикТок-а одразио се недавно у Албанији. Након што је дјечак избо ножем и усмртио четрнаестогодишњака, на овој друштвеној мрежи кружили су снимци на којима су се малољетници изјаснили за убиство. Објављена је и фотографија починиоца, који је ухапшен, на којој се види рана коју је задобио на руци. Албанске власти су одлучиле да блокирају ТикТок након трагичног догађаја, због забринутости за сигурност дјеце.

Тренутни законски оквири који регулишу безбједност дјеце на интернету, сматра судски вјештак Марко Лакић, нијесу добри. Указује да родитељи сносе одређену врсту одговорности, па би зато требало увести казне за њих уколико изостане реакција.

„У циљу безбједности наше дјеце, неопходно би било да порадимо на том пољу. Притом би дефинитивно требало увести казне за родитеље који дозвољавају коришћење садржаја дјеци која нису достигла узраст на који је неки садржај ограничен“, казао је Лакић.

Упозорава да ниједно дијете млађе од 13 година не би смјело да користи ТикТок.

“У неким државама је то ограничење на 18 година. Поставља се питање да ли би се и те строже мјере поштовале? Сматрам да не би”, указује Лакић.

Пејаковић: Насилни садржаји утичу на ментално здравље младих

Психолошкиња Адриана Пејаковић, у разговору за Портал РТЦГ, казала је да преплављеност насиљем и екстремним насилним садржајем може озбиљно да угрози и наруши ментално здравље младих.

„Може утицати на њихово понашање, емпатију и способност доношења одговарајућих одлука. Уколико су дјеца преплављена таквим садржајима могу постати повишено анксиозна, депресивна али и ићи у правцу антисоцијалног понашања или поремећаја понашања и личности-у екстремним случајевима“, истакла је она.

Друштвене мреже, истиче Пејаковић, могу бити канал за ширење насилних садржаја.

„Повезаност између друштвених мрежа и насиља постоји, па сада имамо и онлине насиље, говор мржње на друственим мрежама и друге токсичне садржаје који могу утицати на ментално здравље младих“, наглашава она.

Пејаковић истиче да су дјеца подложна јаким стимулусима, садржајима који су вирални, а такође имају механизме којима подражавају оно што виде и уколико је насиље оно што гледају они ће га подражавати.

„То је значи да су дјеца и млади по природи насилни већ да на тај начин често настоје да буду блиски, прихваћени, прикрију сопствени страх, покажу се у групи“, објашњава Пејаковић.

Она напомиње да је важно да се санкционише насиље и покаже дјеци да оно има своје посљедице.

Важно је, поручује она, уложити напоре у едукацију о одговорном коришћењу интернета и вршити већи надзор над садржајем којем дјеца приступају.

„Запитајмо се које би то садржаје ми као друштво требало да омогућимо дјеци да не улазе у овакве ризике. Да ли смо их окружили агресијом на интернету, у медијском простору? Да ли имају довољно друштвеног ангажовања кроз ђачке парламенте и друге видове оглашавања младих? Да ли им пружамо добре узоре? Колико смо ми зрели као друштво и појединци? Ово су питања на која морамо да одговоримо прије него окривимо дјецу. Јер познато је да уколико дјеца имају подстицајно окружење неће лако улазити у ризична понаш̣ања“, поручује Пејаковић.

Анонимност која пружа корисницима да се сакрију иза лажних индендитета олакшава пут ка постављају непримјерених садржаја.

„То је свакако велики изазов у циљу идентификације и процесуирања починиоца одређених кривичних дјела, али сматрам да би се та појава знатно смањила када би прво родитељи знали адекватно да користе садржај на интернету, а онда и дјецу правилно научили“, сматра Лакић.

Лажне идентитете и одређена скривања, додаје Лакић, никада нећемо моћи да сузбијемо, али уз адекватну едукацију, знатно би смањили њихов негативни утицај.

Он као рјешење проблема не види у блокирању ТикТок-а или било којег другог сервиса, већ у томе да се они користе на прави начин.

„Више сам да се ти сервиси користе онако како су и предвиђени (за старије од 13 година). Са друге стране сматрам да треба много више едукације и много мање заташкавања и злоупотреба од стране надлежних“, поручује Лакић.

Сматра да би у образовним институцијама више пажње требало повести да се дјеца науче правилном коришћењу садржаја на интернету.

Лакић закључује да ТикТок и остали сервиси нису у значајној мјери повећали насиље, али су погодно средство да одређене врсте насиља види већи број људи. Указује на то да би требало појачати казнену политику, повећати казне и досљедно примјењивати санкције за сваки вид насиља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: