Дјеца пацијенти са психијатријским проблемима у Доброти спавају на поду

Дјеца са психијатријским проблемима у Доброти су смјештена у пребукираним одјељењима заједно са одраслима, међу којима су и зависници, особе с поремећајима личности и психозама, јер држава није обезбиједила здравствену установу и адекватне услове за болничко лијечење.

Представници Заштитника људских права и слобода, као тим Националног механизма за превенцију тортуре средином прошлог мјесеца били су у ненајављеној посјети Специјалној психијатријској болници “Доброта” у Котору и обишли Одјељење за акутне психозе – мушко и женско.

Одговарајући на питање шта су запазили током посјете, замјеница Заштитника Мирјана Радовић одговорила је “Вијестима” да су пребукираност затекли на Одјељењу за акутне психозе – мушко, гдје је дио пацијената лежао на душецима на поду.

“На одјељењу за акутне психозе затекли смо и два малољетна лица узраста 14 и 17 година. Иако болница није намијењена за хоспитализацију малољетника, љекари се труде да малољетној особи помогну и санирају најчешће акутна психотична стања која захтијевају хитну реакцију љекара. Међутим, као што је Заштитник више пута нагласио, потребно је обезбиједити посебно болничко лијечење малољетника”, одговорила је Радовић.

Омбудсман је, у Извјештају о раду за прошлу годину, истакао да у оквиру постојећих здравствених установа у Црној Гори још не постоје услови за болничко лијечење дјеце која имају потешкоће с менталним здрављем, што представља озбиљан проблем у том сегменту система здравствене заштите.

Дјеца с психијатријским проблемима могла би да добију те услове отварањем нове Клинике за ментално здравље у Подгорици, чија изградња је започета средином 2022. године. Иако је уговорени рок за завршетак радова 18 мјесеци, клиника још није отворена, а из Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) “Вијестима” су у априлу казали да та питања нијесу у њиховој, већ у надлежности Управе за капиталне пројекте. Из Управе никада нису одговорили у којој фази је изградња те клинике. Из Министарства рада и социјалног старања почетком овог мјесеца саопштено је да ће специјализована клиника у оквиру које ће бити отворено одјељење дјечје психијатрије да буде отворена до краја септембра.

Тим Националног механизма за превенцију тортуре прошлог мјесеца констатовао је у Доброти старе проблеме који и даље трају.

“Прије свега, то је да поједини пацијенти бораве у болници, а да за то више нема медицинских индикација, такозвани ‘социјални пацијенти’, о чему Заштитник континуирано извјештава. Овај проблем треба посматрати како с аспекта заштите права такозваних социјалних пацијената, односно њиховог квалитета живота, тако и с аспекта нерационалног коришћења капацитета једине специјалне болнице за психијатрију у Котору. Као што је Заштитник нагласио, проблем се не меже ријешити пуким ‘премјештањем’ особа из једне институције у другу, него се мора радити на изналажењима одрживих модела деинституционализације”, казала је Радовић.

Она је нагласила и да су примијетили да се и на акутном мушком и женском одјељењу лијече пацијенти с различитим проблемима – зависности од психоактивних супстанци, поремећаја личности, психотичних поремећаја, што у пракси представља проблем због различитих потреба током лијечења, а не постоје просторни капацитети да се пацијенти раздвоје и самим тим превенирају нежељени догађаји.

У оквиру прошлогодишњег извјештаја о раду Омбудсмана, наглашено је и да се у Специјалној болници за психијатрију у Котору већ годинама указује на слаб материјални положај, инфраструктуру и недостатак кадрова у тој установи. Проблем социјалних пацијената траје деценијама, а према ранијим подацима у “Доброти” је просјечно вријеме болничког лијечења девет година. Поједини пацијенти, како је раније саопштено из те установе, у тој специјалној болници боравили су од њеног оснивања, чак 65 година.

На проблеме у Специјалној психијатријској болници недавно је упозорила и Акција за људска права (ХРА), поводом случаја злостављања пацијенткиње у тој установи, коју је медицински техничар ошамарио два пута, а наводно и малтретирао у више наврата.

Из ХРА су казали да су у овом случају обавијестили Европски комитет за спречавање мучења или понижавајућег и нечовјечног поступања или кажњавања (ЦПТ), од којег очекују да током званичне посјете Црној Гори наредне године посјети и Специјалну психијатријску болницу.

ЦПТ је, како су подсјетили, приликом посјете Црној Гори још 2004. уочили проблеме у раду болнице, а понављали их 2008, 2013. и 2018. године.

“Ти проблеми су и даље актуелни – на примјер ‘социјални пацијенти’ и потреба за деинституционализацијом, форензички пацијенти и Судско одјељење, обезбјеђење и смјештај форензичких пацијената ван Судског одјељења што негативно утиче на слободу кретања осталих пацијената и ствара озбиљне проблеме у раду болнице, материјални услови…”, саопштили су из ХРА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: