ИН4С

ИН4С портал

Дјечја порнографија у Црној Гори: Замке Интернета (2)

1 min read
О дигиталној писмености становништва у Црној Гори, а посебно млађе популације, у последње вријеме много се говори. По том питању и овдашње релевантне инстутуције настоје да буду у „корак са временом„ па кроз различите активности покушавају да одговоре изазовима.
zamke

Илустрација

О дигиталној писмености становништва у Црној Гори, а посебно млађе популације, у последње вријеме много се говори. По том питању и овдашње релевантне инстутуције настоје да буду у „корак са временом“ па кроз различите активности покушавају да одговоре изазовима.

Међутим, колико им то полази за руком је субјективан осјећај узимајући у обзир чињеницу да не може све да се контролише и да дигитални међугенерацијски јаз између дјеце и родитеља представља додатни изазов.

У оквиру основног образовања у Црној Гори код нас дјеца у петом разреду почину са изучавањем предмета гдје стичу прва информатичка знања. Најновија реформа образовног система, како кажу из Министраства просвјете, осим измјене назива подразумијева и да „предметни програм буде написан по исходима, што значи да су предвиђени резултати који наставници морају да постигну у раду са дјецом након одређеног периода“.

Ипак, према сазнањима нашег портала, већина основаца у школама није добила информације неопходне за стицање знања о важности коришћења интернет алата, о замкама које их „вребају сурфовањем“, као и важности препознавања сумњивих особа са којима ступају у виртуелни контакт.

Истраживање које је канцеларија Уницеф-а у Подгорици спровела током 2016. показало је да у Црној Гори већина дјеце узраста од девет до 11 година, њих 91 одсто, користи Интернет чиме је указана потреба за пружањем подршке дјеци да се дигитално описмене на квалитетан начин.

Подаци говоре да се свако друго дијете на Интернету не осјећа безбједно, а 14 одсто дјеце је било узнемирено неким садржајем у току претходне године.

Важна улога школа

Шеф канцеларије Уницефа Осама Когали каже да је ризик да дијете доживи непријатно искуство на интернету већи у породицама у којима родитељи мање усмјеравају дјецу како да га безбједно користе.

Он сматра да је овдје проблем што већина дјеце, чак 68 одсто, каже да зна о Интернету више од својих родитеља.

Такође, сваки пети родитељ не користи Интернет уопште, што ограничава њихове способности да дјецу усмјеравају у онлајн искуствима. Сваки други родитељ жели да у школи свог дјетета добије информације о томе како да га подржи у безбједном коришћењу интернет алата, што указује да школе треба да буду лидери у изградњи дигитално писмених и безбједних локалних заједница“, каже Когали за портал ИН4С.

Из Министарства просвјете је саопштено да су у њиховој организацији одржаване радионице о безбједном коришћењу Интернета уз коришћење апликације Нет пријатељи. Министраство је покренуло и портал са квизовима о безбједности на Интернету за ученике, а и портал за наставнике.

Основце и неколико основних школа („Максим Горки“, Октоих“, и „Милорад Муса Бурзан“) питали смо како су задовољни програмом и информацијама које имају на ову тему, и нажалост одговори су били  обесхрабрујући. Чак и „осмаци“ кажу да од наставника из предмета информатика на тему безбједног кориштења Интернета имају веома оскудно знање, а свједоци смо ситуације да већина ученика четвртог разреда свакодневно користи телефоне или таблет уређаје.

Осама Когали

Остаје да видимо како и у коликој мјери ће постојећој ситуацији допринијети Стратегија за младе за 2019-2020. годину којом је Министарство просвјете планирало да кроз обуке и семинаре за наставнике утиче на безбједност дјеце на интернету. Следећег мјесеца, како кажу из министарства, биће расписан и конкурс за програме стручног усавршавања наставника у области информатике и сајбер насиља.

УНИЦЕФ, у сарадњи с Теленором, подржава Министарство просвјете да пилотира увођење дигиталне педагогије у редовни образовни систем и тиме омогући сваком дјетету да у основној школи научи да безбједно и одговорно користи интернет и активно учествује у дигиталном друштву 21. вијека.

Уницеф ће ускоро, према ријечима Когалија, представити и резултате новог истраживања које је Црна Гора прва спровела у оквиру Глобал Кидс Онлине иницијативе.

Ради се о национално репрезентативном истраживању спроведеном међу наставницима основних и средњих школа о њиховим искуствима на интернету, коришћењу дигиталних технологија у настави и дигиталним вјештинама. Подаци овог истраживања, заједно с подацима које већ имамо, одлична су основа за развијање даљих стратегија и политика које имају за циљ јачање дигиталне писмености дјеце и младих и стварање безбједног, дигиталног окружења“, саопштио је Когали најављујући наставак сарадње са Јединицом за високотехнолошки криминал у Управи полиције, сектором правосуђа и другим партнерима.

Отворена комуникација са дјецом је неопходна

Сексуално злостављање дјеце је посебан облик злостављања које оставља бројне посљедице на психу, а са појавом Интернета и овај проблем је постао све чешћи.

-Родитељи и одрасли укључени у васпитање и одгајање дјеце требало би да се информишу о интернет алатима, социјалним mрежама и платформама које адолесценти користе, како би боље разумјели потенцијалне ризике и истражили начине на које им могу бити подршка у превенцији злоупотреба које вребају, највише са друштвених мрежа, оцјењује психолог Милица Пушоњић за наш портал.

Милица Пушоњић

Она потенцира значај отвореног односа са дјецом у којем родитељи не треба да наступају критизерски, већ да настоје да дјеца схвате да су заинтересовани. Она каже да оно што се дешава у „онлине“ свијету представља рефлексију дешавања у друштву уопште, а на питање гдје види узрок омасовљавања појаве објављивања непримјерених аудио и видео садржаја малољетника, Пушоњић оцјењује да разлози „леже“ у чињеници да су ти садржаји углавном бесплатни, доступни и анонимни.

Према њеним ријечима, ако узмемо у обзир тренутно стање у друштву и вриједности које су на снази, не чуди што је не мали број адолесцената спреман да за неколико лајкова више, на друштвеним мрежама објави чак и веома интимне и провокативне садржаје.

Према неким истраживањима, претјерана активност на друштвеним мрежама може бити узрокована и страхом да се нешто не пропусти. Социјални контакти на мрежи се често одржавају на основу неке врсте реципроцитета. Што више ресурса се инвестира у нешто – то ће више истрајавати у тој активности или понашању“, навела је Пушоњић, закључујући да то објашњава зашто неки људи настављају да играју на лутрији иако никад нијесу добили главну награду.

Прочитајте ЈОШ:

ДК „разбија“ Милову амнезију: Ђукановић у Сен Тропеу са одабраним пријатељима (ВИДЕО)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net